Ima veze sa irskom legendom o Đavolu: Da li znate kako je izrezbarena bundeva postala simbol Noći veštica?

28.10.2023 10:12

Ovaj praznik paganskih korena, koji se praznuje u utorak 31. oktobra ima brojne pristalice. Da li znate kako je njegov simbol - bundeva, postao to što jeste?

Izvor: Shutterstock

Mnogi tvrde da praznik Noć veštica ne bi bio to što jeste da nema bundeva. Šuplje povrće sa zlokobnim licem je najprepoznatljiviji simbol ovog praznika i čak ima svoje ime: Jack-o'-lantern (Džekov fenjer). Ali, za razliku od drugih elemenata festivala, ovaj je relativno noviji: potiče iz 19. veka.

Priča o Škrtici Džeku

Da bismo razumeli ovu tradiciju, moramo se vratiti u 1836. godinu, kada je priča pod nazivom Stingy Jack, objavljena u irskim novinama Dublin Penny Journal.

Prema priči, pre mnogo vekova u Irskoj je živeo lukavi pijanac po imenu Džek. Njegova loša reputacija bila je tolika da je pobudila radoznalost samog Đavola, koji je odlučio da ga poseti i lično proveri da li je ta reputacija opravdana. Jedne noći se pojavio pred Džekom, rekavši mu da je došao da mu uzme dušu. On je, uprkos tome što je bio pijan kao i uvek, skovao plan i ubedio ga da mu dozvoli da popije još jedno pivo.

Đavo mu nije verovao, pa je poprimio izgled čoveka i otpratio ga do bara. Kada je došlo vreme da plati, Džek je rekao da nema novca i zamolio svog saputnika da se pretvori u novčić, a dok vlasnik ne gleda da se vrati u svoj pravi oblik i dođe po njega.Đavo je to i učinio, ali je Džek odmah stavio novčić u džep u kom je nosio raspeće, sprečavajući Đavola da se vrati u svoj pređašnji oblik. U zamenu da ga oslobodi, Džek je zamolio Đavola da mu poštedi život još deset godina.

Ponižen i željan osvete, Đavo se posle decenije ponovo pojavio pred Džekom. Ali opet je potcenio tog pijanca i pristao na posljednju želju: da mu dopusti da pojede jabuku sa obližnjeg drveta. On s ei ovog puta i snašao i nakon što se popeo na granje, bacio raspeće pred Đavolove noge, onesposobivši ga da mu naudi. Opet nije imao izbora osim da prihvati Džekove zahteve, koji ga je ovoga puta naterao da obeća kako njegovu dušu nikada neće odvesti u pakao.

Međutim, ono što đavo nije postigao, alkohol jeste. Nakom smrti, Bog mu je uskratio ulazak u raj: tada je on sam otišao na vrata pakla da zamoli svog starog neprijatelja da mu dozvoli da uđe... ali ga je Đavo podsetio na obećanje da nikada neće njegovu dušu odvesti ili primiti u pakao: cena prevare je bila večna osuda na lutanje.

Đavo mu je dao fenjer napravljen od repe u čijoj je unutrašnjosti gori večni žar, da mu osvetli put.

Kako repa postaje bundeva?

Ovako je legneda o fenjerima napravljenim od repe postala popularna dekoracija za ukrašavanje kuća uoči Svih svetih u Velikoj Britaniji. Povrće sa ugraviranim licem simbolizovalo je protagonistu priče koji je svojom lukavošću držao samog Đavola podalje od sebe.

Prema drevnim keltskim verovanjima, tokom noći 31. oktobra natprirodna bića lutalaju svetom živih, a verovanje se održalo i nakon vekova preovladavanja hrišćanstva. Zato su ljudi smatrali da će te groteskne amajlije odvraćati zle duhove od njihovih domova.

Tradiciju su u Sjedinjene Države doneli irski emigranti koji su se od 19. veka u velikom broju naselili tamo. Ali kako repa nije bila dostupna svima, korišćena je bundeva.