Šta je Gvozdena kupola? Sve što treba da znate o PVO sistemu odbrane Izraela na koji je toliko ponosan

Ovih dana svi pričaju o stubu odbrane Izraela, čija uspešnost iznosi oko 90 posto. Ali šta je tačno Gvozdena kupola, zbog koje su njeni tvorci toliko ponosni?

Kada je nastala i kako radi?

Prekretnica za razvoj Gvozdene kupole dogodila se tokom Drugog libanskog rata 2006. godine, kada je Hezbolah lansirao oko 4.000 raketa na Izrael. Između 2000. i 2008. iz Gaze je ispaljeno oko 8.000 projektila, uglavnom od strane Hamasa. Кao odgovor, izraelsko Ministarstvo odbrane odlučilo je u februaru 2007. da razvije mobilni sistem protivvazdušne odbrane.

Razvijen od strane Rafael Advanced Defense Systems i Israel Aerospace Industries, sistem je proglašen operativnim u martu 2011.

Gvozdena kupola ima tri osnovna elementa: radar za detekciju i praćenje, sistem kontrole oružja i jedinicu za ispaljivanje projektila presretača. Prema rečima izraelske vojske, radar je sposoban da otkrije rakete u dometu od 4 do 70 km.

Nakon identifikacije projektila, sistem za kontrolu oružja analizira njegovu putanju i izračunava verovatnu tačku udara. U zavisnosti od pretnje, sistem donosi odluku da li da ispali projektil presretač za neutralisanje ili ne.

Značajan aspekt ovog sistema je njegova prenosivost. Delovi se mogu brzo preneti sa jedne lokacije na drugu i lako se prilagođavaju različitim geografskim konfiguracijama. Obično se raspoređuju u roku od nekoliko sati kako bi se obezbedila efikasna odbrana tamo gde je najpotrebnija.

Ipak, Gvozdena kupola je samo jedan deo šireg odbrambenog sistema koji podrazumeva i sisteme po imenu "Davidova praćka" za pretnju srednjeg dometa i "Strela" za projektile velikog dometa. Funkcionišu tako što otkrivaju, analiziraju i presreću različite pretnje, od minobacača i raketa do artiljerije.

Uz pomoć veštačke inteligencije, ovi sistemi su u stanju da utvrde da li će pretnja pasti u naseljeno područje, kao i da ispali presretače samo u tom slučaju. 

Skoro nepogrešiv sistem? 

U stvarnosti, odbrana Gvozdene kupole nije pogrešila u subotu više od očekivanog. Prema podacima izraelskog Ministarstva odbrane, sistem je postigao izuzetnu efikasnost, presrevši više od 90 posto projektila koje je njihov radar otkrio.

Međutim, mora se uzeti u obzir obim pretnji sa kojima se ovaj sistem suočava. U scenarijima gde se više od 2.000 raketa lansira za nekoliko sati, sistem ne uspe da presretne oko 200 njih. Ipak, konačan zaključak je da bi bez Gvozdene kupole, uništenje bilo mnogo veće

BONUS VIDEO:

  .