Jesenji Krstovdan: Praznik na koji se prema narodnom verovanju priprema za zimu

27.09.2023 09:33

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave pronalazak Vozviždenije Časnog krsta, jesenji Krstovdan.

Izvor: Profimedia

Hrišćanska tradicija navodi da je 326. godine, majka cara Konstantina - carica Jelena, prilikom pokloničkog putovanja u Palestini pronašla krst na kom je razapet Isus Hrist. Patrijarh Makarije je dao da se krst nakon otkrića podigne na jedno uzvišenje, stoga se taj dan zove i Vozviždenije.

Na ovaj dan se slavi i povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim, gde je čuvan do 614. godine u srebrnom kovčegu. Smatra se jednim od najznačajnijih praznika i u crkvenom kalendaru jer je označen kao crveno slovo, a slavi se čak dva puta u godini - 18. januara i 27. septembra.

Pravoslavni hrišćani ovaj dan provode u postu i molitvi, i u ovom slučaju trebalo bi da se pridržavaju suhojedenja. Ono podrazumeva uzimanje suve hrane ili hleba i vode, jednom dnevno. Pored telesnog uzdržavanja, crkva napominje da se treba uzdržavati i od rđavih misli, želja i dela, a posvetiti se molitvi, dobročinstvu i vrlinama.

Narodno verovanje na jesenji Krstovdan

Prema narodnom verovanju ukoliko je na današnji dan oblačno, zima će biti bogata snegom. Ukoliko je vreme lepo i nema padavina, to onda znači da će naredna godina biti sušna. Takođe, iako je obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, na ovaj praznik važi pravilo da bi se trebalo pripremiti za zimu i srediti kuću.

Danas se u svim selima isplaćuju ljudi koji čuvaju polja i naplaćuju se dugovi od onih koji čija stoka je napravila štetu na njivama. Kada smo kod polja u pojedinim delovima Srbije, bere se i osvećuje bosiljak koji ima posebnu ulogu u religijskim obredima.

Interesantno je da postoji i verovanje vezano za ljude rođene na ovaj dan, pa tako svi oni rođeni na Krstovdan imaju posebnu odgovornost za svoje postupke jer navodno nose "senku" Časnog krsta.