Decenijama inspirišu teoretičare zavera: Istorija tajnog društva Slobodnih zidara od srednjeg do 21. veka

20.09.2023 12:42

Procene su da širom sveta ima oko 6 miliona Slobodnih zidara ili Masona, kako ih još nazivaju. Ovo je priča o korenima njihove tajne organizacije i št aoni u stvari danas predstavljaju.

Izvor: Wien Museum / AFP / Profimedia

Šta je zajedničko svešteniku Džesi Džeksonu, Džordžu Vašingtonu, Volfgangu Amadeusu Mocartu, Djuku Elingtonu i Bazu Oldrinu? Svi su članovi najvećeg svetskog tajnog društva, Slobodnih zidara - grupe čiji članovi su neki od najuticajnijih ljudi na svetu i čiji tajni rituali opstaju vekovima.

Teoretičari zavere spekulišu da grupa vuče konce moći i finansija i da je odgovorna za ubistva visokog profila - neki čak tvrde da njeni članovi obožavaju Satanu.

Gde je granica između činjenica i fikcije u ovom tajnovitom društvu? Nstavite sa čitanjem ukoliko želite da saznate više.

Poreklo masonerije

Iako pokret ima korene u srednjovekovnim esnafima zidara, većina članova pokreta nisu kamenoresci. Veruje se da kako se broj zidara smanjivao, tako je grupa počela da prihvata "spekulativne" ili počasne članove kako bi se uvećali. Moderna poreklo masonerije datira iz doba prosvetiteljstva u 18. veku, kada su obrazovani Englezi želeli da komuniciraju jedni sa drugima i raspravljaju o pitanjima filozofije, religije i života u organizovanom okruženju.

Bratske organizacije postojale su vekovima, ali u 18. veku, razne muške grupe nazvane po pabovima u kojima su se sastajali, udružile su se u ono što su zvali "Velika loža". Sada poznata kao Glavna velika loža Engleske, grupa je bila prva te vrste, a kako je broj članova rastao, tako se širila i njihova lista tajnih rituala, ceremonija i uslovi za članstvo.

Prema Asocijaciji masonskih službi Severne Amerike, u SAD se nalazilo oko 898.000 slobodnih zidara 2020. godine, a procenjuje se da postoji oko 6 miliona Masona širom sveta.

Ko može da postane mason?

Danas su uslovi za članstvo relativno jednostavni: iako svaka grupa, ili loža, slobodnih zidara ima svoja pravila, generalno Mason mora da bude muškarac kog preporučuje drugi član lože, da veruje u "Vrhovno biće", da ima morala, da se obaveže kako će naučiti modele bratstva i da se pridržava onoga što masoni nazivaju "drevnom upotrebom i običajima".

Ti običaji uključuju strogu hijerarhiju i razne ceremonije i rituale. Nakon što su inicirani u ložu, članovi prolaze kroz nekoliko "stepena" članstva, uzdižući se od učenika koji je pristupio do saradnika i majstora masona. Usput uče jezik, obrede i verovanja "zanata", učestvuju u ritualima koji su u skladu sa biblijskim verovanjima. Oni takođe usvajaju ambleme koji se kreću od kvadrata i šestara i predstavljaju moral, košnice za koju se kaže da predstavlja saradnju i rad među članovima, i "Oka Proviđenja" ili "Svevidećeg oka", koje predstavlja večnu Božju prisutnost. Neki od ovih simbola su toliko poznati da ih prepoznaju i oni koji nisu masoni - na primer, "Oko Proviđenja" se može naći na novčanicama od jednog dolara.

Zašto katolička crkva zabranjuje masoneriju

Kada ne održavaju rituale, masoni se često bave društvenim radom i filantropijom, pružaju međusobnu podršku članovima ili rade sa sličnim organizacijama. Ali uprkos ovom dobrotvornom fokusu i činjenici da to nije formalna religija, masonerija nije univerzalno prihvaćena. U stvari, masoneriju zabranjuje rimokatolička crkva, koja katolicima brani da im se pridruže i ohrabruje da umesto toga pristupe u katoličke organizacije poput Kolumbovih vitezova.

"Njihova načela su oduvek smatrana nepoželjnim u poređenju sa doktrinom Crkve i stoga članstvo ostaje zabranjeno", objavila je Crkva 1983. "Vernici koji se učlane u masonska udruženja vrše veliki greh i ne mogu da se pričeste." Kako objašnjava Ed Kondon iz Katolik Heralda, Crkva se protivi masoneriji zbog njenog sekularnog fokusa i uloge utočišta za "one sa heterodoksnim idejama i planovima".

Moć i panika

Ta učenja su dugo izazivali kontroverze zbog političke moći koju imaju neki masoni. Iako pravila većine loža obeshrabruju članove da razgovaraju o politici, mnogi njeni članovi su aktivni u političkim partijama i vladi, a tajnost organizacije i zaveti o bratstvu iznedrili su teorije zavere o političkim aganžmanima njenih članova.

Većina teorija zavere spekuliše da svi masoni imaju ista uverenja i da deluju kao telo, povezuju ih sa savremenim antisemitskim teorijama zavere koji izjednačavaju grupu sa sumnjivim "Novim svetskim poretkom" koji kontroliše međunarodne finansije i odnose.

Kao rezultat toga, masonerija je postala ikona u popularnoj kulturi i među onima koji nisu njeni članovi, intrigirajući ih sumnjivim ritualima. Ipak, broj članova se smanjivao sa godinama. Zašto? Neki to povezuju sa sve većom popularnošću bratskih organizacija i uslužnih klubova poput Benevolent i Red zaštitnika Elks. Drugi pripisuju opadanje članstva odbijanju pokreta da prihvati žene uprkos postojanju nekih ženskih loža.

Ili je pad možda posledica sve veće svesti javnosti o nekada tajnim ritualima pokreta, rekao je istoričar Džon Diki za medije 2020. "Mislim da je zapravo problem u tome što je red izgubio deo svoje tajnovitosti", rekao je Diki. "U dobu kada istraživanja o radu masona mogu da potraju dva ili manje minuta na Guglu, nisam siguran da oni zaista više mogu da održe toliku privlačnost mističnošću."

Uprkos kontroverzi i osudi, pokret opstaje - ali samo vreme može pokazati da li masonerija može ostati relevantna u 21. veku. U međuvremenu, njeni članovi kažu da vide masoneriju kao sve, od moćnog bratstva do šanse da se vrati zajednici do onoga što jedan engleski član naziva "putem za lični rast i razvoj". Za sada, tajni rituali i simboli masonerije žive - zajedno sa uticajem njenih najpoznatijih članova.

Originalan tekst je objavljen na američkom sajtu National Geographic-a.