Otkriće drevnog grada Katane: Velike pogrebne komore, ostaci kraljeva i bogati prilozi kao svedočanstva nekadašnje slave

Ni jedna palata iz bronzanog doba nije imala ovakav podzmeni kompleks. Arheolozi su lutali njenim hodnicima i nizali neverovatna otkrića.

Otkriće podzemnog prolaza

Tokom prvih godina, du Bison je vršio iskopavanja u zapadnom delu lokaliteta. Sve dok u kampanji 1927. godine nije naišao na niz ploča ispisanih klinastim pismom koje su upućivale na ime grada, Uru kat-na. On je u tom trenutku shvatio da je sve vreme iskopavao drevni grad Кatanu, prestonicu moćnog kraljevstva koje se u prvoj polovini 2. milenijuma p.n.e. obogatilo trgovinom i koja je bila povezana sa velikim kraljevstvima tog vremena.

Tokom radova, gorf je takođe locirao stepenice u severnom delu lokaliteta i naredio da se crkva - koja ga je sprečavala dalje da kopa -premesti. Međutim, 1929. godine morao je da napusti iskopine. Arheološki radovi u Кatani su nastavljeni tek 1999. godine. Nemačko-sirijski tim, predvođen arheolozima Mišelom al Makdisijem, iz sirijske direkcije za antikvitete i muzeje, i Peterom Pfelznerom, sa Univerziteta u Tibingenu, dobio je zadatak da nastavi du Bisonov rad. 

Arheolozi su koncentrisali svoje napore na kraljevsku palatu, najvažniji monumentalni kompleks u Кatani, koji se od istoka ka zapadu prostire u dužini od 150 m. Ovde je 2002. godine nemački tim napravio senzacionalno otkriće: hodnik, koji se nalazi severno od prestone sobe i sale za kultne ceremonije, i koja vodi do velikog hipogeja.

Izvor: Profimedia

Pfelzner je otkriće opisao sledećim rečima: "Bilo je potpuno neočekivano, jer du Buison nije uočio nikakve dokaze o takvoj strukturi, a poznato je da nijedna palata iz bronzanog doba nema takav podzemni kompleks. Na podu tog hodnika, iza ugljenisanih drvenih vrata, pronađeni su ostaci 63 klinaste ploče, ispisane na huritskom i akadskom."

Na kraju prolaza, arheolozi su se našli pred vratima pored kojih su se nalazile dve bazaltne statue ispod čijih stopala su stajale zdele sa prinosima i životinjskim kostima. Ovo im nije ostavil osumnju da su se nalazili ispred ulaza u pogrebnu komoru. Kada su ušli u nju, našli su se u velikom prostoru u kom su svugde bile razbacane kosti, kao i grobni materijal sačinjen od oko dve hiljade predmeta, uključujući kalcitne posude, zdele, dve kamene klupe ispod kojih su se nalazile životinjske kosti i nekoliko dragocenih predmeta poput lavlje glave od ćilibara sa Baltika.

Arheolozi su pronašli i sto za pripremu pokojnika na kome je ležao kostur žene prekriven sa sedam platna i sarkofag. Pored nje su se nalazile čaše, zdele i životinjske kosti, svedočanstvo o pogrebnom ritualu poznatom po imenu kispum, koji su izvodili kraljevi u čast svojih predaka.

I još jedne netaknute grobnice

Nakon ovog otkrića, arheolozi su nastavili da vrše iskopavanja u Кatani. 2009. godine otkrivena je nova netaknuta grobna komora u severozapadnom krilu palate, zapečaćena kamenim vratima. Iza njih se nalazila velika kripta, dimenzija 4,90 x 6,30 m, u kojoj su ležala tela tridesetak ljudi, od kojih su neki bili položeni u drvene kutije. Uz ostatke su se nalazile i keramičke, granitne i alabasterne posude iz Egipta, zajedno sa vrednim nakitom od zlata.

Sva ova otkrića svedoče o značaju koji je drevna Кatana imala kao trgovački centar i bogatstvu koje je omogućilo njenim kraljevima da podignu veliku palatu u kojoj su sahranjivali svoje mrtve sa luksuznim predmetima iz dalekih krajeva - sve do 1340. godine p.n.e. kada je hetitska vojska osvojila grad.