Pre 900.000 godina naši preci su bili na ivici izumiranja: Koji faktor je bitno uticao na smanjenje drevne populacije?

05.09.2023 08:44

Nove metode za proučavanje drevnih ljudskih populacija sugerišu da su naši preci u jednom trenutku "spali" na samo 1.280 pojedinaca.

Izvor: Shutterstock

Naučnici tvrde da je tokom istorije Zemlje došlo do pet masovnih izumiranja, tada je prema procenama nestao veći deo životinjskog i biljnog sveta usled klimatskih promena izazvanih različitim nizom faktora. Spomenuti događaji su se desili pre nego što su ljudi uopšte i postojali i danas nude važne lekcije o životu na našoj planeti.

Međutim, čak i nakon "pojavljivanja" naših drevnih predaka dešavaju se događaji koji su toliko ozbiljni da se veruje da su oni pre 900.000 godina u Africi gotovo potpuno nestali sa lica Zemlje. U stvari, preživelo je jedva 1.280 pojedinaca, a stanovništvo se ponovo uvećalo tek nakon 117.000 godina - sugeriše nova studija objavljena u časopisu Science.

Jedan od koautora i populacioni genetičar Haipeng Li sa Univerziteta Кineske akademije nauka u Pekingu, tvrdi da je tada 98,7 posto naših drevnih predaka izumrlo. Da bi došli do ovog otkrića, on i njegov tim su morali da izmisle novu metodu, koja im je omogućila da rekonstruišu dinamiku drevne populacije na osnovu genetskih podataka današnjih ljudi. Izgradnjom složenog porodičnog stabla gena, tim je bio u mogućnosti da sa većom preciznošću izuči različite grane, identifikujući značajne evolucione događaje.

Značaj klimatskih promena

Tehnika je u fokus stavila period od pre 800.000 do milion godina. On predstavlja prelaz između ranog i srednjeg pleistocena, vremena drastičnih klimatskih promena, kada su glacijalni ciklusi postali duži i intenzivniji.

U Africi je to dovelo do dugih perioda suša, a Li sugeriše da su klimatske promene možda gotovo zbrisale naše daleke pretke i primorale nove vrste hominida da se pojave. Oni su na kraju najverovatnije evoluirali u poslednjeg zajedničkog pretka modernih ljudi i denisovaca i neandertalaca.

Pre oko 813.000 godina, njihova populacija je ponovo počela da raste. Кako su uspeli da prežive i ponovo procvetaju ostaje misterija.
Međutim, "usko grlo" u genetskoj raznolikosti je verovatno imalo presudan uticaj na genetsku raznolikost, utičući na mnoge važne karakteristike modernih ljudi, kao što je veličina mozga. U stvari, procenjuje se da je izgubljeno do dve trećine raznovrsnosti.