Svi znaju za Džeka Trboseka, a ko su bile žene koje je on ubio? Ovo je priča o žrtvama ozloglašenog ubice iz XIX veka

U XIX veku serijski ubica terorisao je London. Iako je njegov identitet do danas nepoznat, za Džeka Trboseka znaju svi. A ko su bile njegove žrtve?

Ali za pet žena, Džek Trbosek nije bio legendarni fantom ili lik iz detektivskog romana – on je bio osoba koja je na užasan način okončala njihove živote. "Džek Trbosek je bio stvarna osoba koja je ubijala prave ljude", ponavlja istoričarka Hali Rubenhold, čija knjiga Pet beleži živote njegovih žrtava. "On nije bio legenda."

Ko su bile ove žene? Imale su imena: Meri En "Poli" Nikols, Eni Čepman, Elizabet Strajd, Ketrin Edovez i Meri Džejn Keli. Imali su i nade, porodicu, prijatelje, a u nekim slučajevima i decu. Njihovi životi, svaki od njih jedinstven, pričaju priču o Londonu iz XIX veka, gradu koji ih je gurnuo na marginu.

Teror u Vajtčepelu

Nisu priče svih žena počele u Londonu, ali su se tu završile, u i oko prepunog okruga metropole poznatog kao Vajtčepel, Ist Endu. "Na celom svetu verovatno ne postoji takav spektakl kao što je ovaj ogroman, zanemareni, zaboravljeni veliki deo Istočnog Londona", napisao je Volter Besant u svom romanu Sve vrste i stanja ljudi iz 1882. godine.

Među građanima Vajčepela bili su neki od najsiromašnijih stanovnika grada. Imigranti, sezonski radnici, porodice, neudate žene, lopovi — svi su zajedno živeli zgnječeni u prepunim stambenim zgradama, sirotinjskim četvrtima i radnim domovima. Prema istoričarki Džudit Valkovic, "Do 1880-ih, Vajtčepel je postao oličenje društvenih bolesti 'Prognanog Londona'", mesta gde su se greh i siromaštvo spajali u viktorijanskoj mašti, šokirajući srednju klasu.

Vajtčepel se dodatno transformisao u mesto užasa kada je beživotno, unakaženo telo Poli Nikols otkriveno u mračnoj ulici u ranim jutarnjim satima 31. avgusta 1888. godine. Ona je postala prva od pet poznatih žrtava Džeka Trboseka, te grupe žena čija su ubistva delovala povezano i dogodila su se u kratkom vremenskom periodu.

Tokom narednih mesec dana, na ulicama Ist Enda će se naći još tri žene ubijene na sličan način: prerezana su im grla i, u većini slučajeva, prerezan trbuh. Nekim žrtvama izvađeni su i organi. Peto ubistvo dogodilo se 9. novembra, kada je Trbosek iskasapio Meri Džejn Keli toliko varvarski da je bila gotovo neprepoznatljiva.

Ova takozvana "Jesen terora" gurnula je Vajtčepel i ceo grad u paniku, a misteriozni identitet serijskog ubice samo je pojačao dramu. Štampa je senzacionalizovala zapanjujuće grozna ubistva — i živote ubijenih žena.

Poli, Eni, Elizabet, Ketrin i Meri Džejn

Iako su zauvek povezane načinom smrti, pet žena koje je ubio Džek Trbosek delile su još nešto: bile su među najugroženijim stanovnicima Londona i živele su na marginama viktorijanskog društva. Pronašle su život u Ist Endu, lutajući po radnim kućama, sklapajući povremene poslove kako bi teško zarađenim novcem platile prenoćište. Ako ne bi uspele da zarade koji novčić, spavale su na ulici.

"Nikoga nije bilo briga ko su uopšte te žene", kaže Rubenhold. "Njihovi životi su bili neverovatno rizični."

Poli Nikols je dobro znala šta je rizik. Rođena 1845. godine, ispunila je viktorijanski ideal prave ženstvenosti kada se udala sa 18 godina. Ali nakon što je rodila petoro dece, napustila je muža sumnjajući da joj je neveran. U poslednjim godinama njenog života, alkohol joj je bio i spas i prokletstvo.

Alkohol je takođe otuđio i Eni Čepman od onoga što se smatralo respektabilnim životom. Čepmenova je rođena 1840. godine i većinu svog života provela je u Londonu i Berkširu. Udajom za kočijaša Džona Čepmena 1869. godine, Eni se pozicionirala u najviši sloj radničke klase. Ali sklonost ka alkoholu i gubitak dece razorili su njen porodični život, i završila je u Ist Endu.

Elizabet Strajd, rođena u Švedskoj, bila je imigrantkinja, kao i hiljade drugih koji su živeli u Ist Endu. Rođena 1843. godine, došla je u Englesku sa 22 godine. Strajdova je iznova pronalazila nova zanimanja tokom života u Londonu, od domaćice do vlasnice kafane.

Ketrin Edovez, bila je rođena u Vulverhemptonu 1842. godine. U London se preselila još kao dete. Ostala je bez oba roditelja do svoje petnaeste godine. Veći deo svog odraslog doba provela je sa jednim muškarcem, koji je bio otac njene dece. Pre ubistva, upravo se vratila u London nakon što je brala hmelj u Kentu, popularnom letnjem poslu za Londončane radničke klase.

Sa 25 godina, Meri Džejn Keli je bila najmlađa i najmisterioznija Trbosekova žrtva. Keli je navodno tvrdila da je došla iz Irske i Velsa pre nego što se nastanila u Londonu. Imala je mali luksuz koji druge nisu: iznajmljivala je sebi sobu sa krevetom. Ta soba je postala poprište njenog ubistva.

Ipak, priče da su sve ove žene bile seksualne radnice je mit, piše Rubenholdova u knjizi Pet. Za samo dve žene — Strajd i Keli — se znalo da su se tokom života bile seksualne radnice. Činjenica da su sve one označene kao seksualne radnice naglašava kako su viktorijanci videli siromašne žene koje nisu imale gde da žive. "One su sistematski 'odvajane' od društva", kaže Rubenholdova, iako je "većina tako živela."

Ove žene su bile samosvesna ljudska bića. Prema biografu Robertu Hjumu, njihovi prijatelji i komšije opisali su ih kao "radne", "vesele" i "veoma čiste". Živele su, volele, postojale - sve dok, vrlo iznenada, jedne mračne noći 1888, više nisu.

Duga senka

Otkriće tela Eni Čepman 8. septembra pojačalo je paniku u Londonu. Naročito jer je vest o njenoj smrti došla odmah nakon brutalne smrti Poli Nikols koja se desila nekoliko dana ranije. Istražitelji su shvatili da je oba zločina verovatno počinio isti ubica — i još uvek je bio na slobodi. Ko će biti sledeća žrtva?

Krajem septembra, londonska Centralna novinska kancelarija primila je crveno obojeno pismo u kojem se tvrdilo da je od ubice. Bilo je potpisano sa "Džek Trbosek". Novine širom grada su objavile vest. Izveštavanje medija o ubistvima u Vajtčepelu preraslo je u groznicu. Novine su igrale na granici između činjenica i fikcije, bez daha prepričavajući svaki jezivi detalj zločina i nagađajući o identitetu ubice.

To se dešava i danas! Predložen je beskrajan spisak osumnjičenih, uključujući umetnika Voltera Sikerta, pisca Luisa Kerola, mornara Karla Fajgenbauma i Arona Kosminskog, berberina sa Ist Enda.

Kontinuirana fascinacija razotkrivanjem ubice održava "ideju da je priča o Džeku Trboseku - igra", kaže Rubenholdova. Ona povlači paralele između "igre otkrij ubicu iz Vajtčepela" i moderne opsesije dokumentarcima o pravim zločinima. "Kada pristupimo pravom zločinu, pristupamo mu kao da je to legenda, kao da nije stvaran, kao da se nije desio stvarnim ljudima. Ovi zločini se dešavaju i danas, a žrtve nas još uvek ne zanimaju", žali se Rubenholdova.

Ubistva u Vajtčepelu nerešena su i nakon 135 godina, a Rubenholdova veruje da se to nikada neće promeniti: "Nećemo pronaći ništa što nam zasigurno govori ko je bio Džek Trbosek. Umesto toga, ubistva nam govore o vrednostima XIX — i XXI veka.