Okružena hiljadama ratnika od terakote: Zašto naučnici još uvek nisu ušli u čuvenu grobnicu prvog kineskog cara?

15.08.2023 09:17

Iako su Ratnici od terakote koji okružuju grobnicu prvog kineskog cara nadaleko poznati i slavni još od 1970-ih, u samu grobnu komoru još od sahrane niko nije kročio. Naučnici strahuju od dve stvari i jedna od njih ima veze sa zamkama.

Izvor: Shutterstock / AnaLysiSStudiO

Silaskom u grobnicu prvog kineskog cara Ćin Ši Huanga, koja se nalazi na planini Li u provinciji Šansi, prvo što posetilac može da vidi su redovi na hiljade Ratnika od terakote. Svaki od njih je izrađen u prirodnoj velčini i ono što je odmah zapalo za oko istraživačima 1970-ih, jeste da je svaki jedinstven, tj. ne postoje dve identične skulpture.

Skulpture su bile naoružane još uvek oštrim oružjem, što je sugerisalo da oni imaju ulogu da štite, ali i da car upravlja njima i u zagrobnom životu. Ubrzo je otkrivena i grobnica cara koja je spominjana u istorijskim izvorima, i u njenoj neposlednjoj blizini dve bronzane kočije koje je vuklo 4 konja. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da u grobnu komoru cara Ćin Ši Huanga, do danas niko nije kročio.

Zašto ni skoro pola veka nakon otkrića niko nije kročio u grobnicu prvog kineskog cara?

Car Ćin Ši Huang je ostao kako u narodnom predanju tako i u pisanim izvorima upamćen kao ujedinitelj Kine 221. godine p.n.e.. Neki od tih izvora, a pre svega istoričar Sima Ćin je vek nakon smrti cara u svom delu "Zapisi velikog istoričara"opisivao grobnicu u kojoj je sahranjen i spomenuo zamke u njoj:

"Zanatlijama je naređeno da prave samostrele i strele kako bi gađale svakoga ko uđe u grobnicu. Živa je korišćena da simulira reke, Jangce i Žutu reku i veliko more, i postavljena da teče."

Većini naučnika su ovakvi navodi delovali kao naučnofantastičan film, međutim, nakon nekoliko studija ustanovljeno je da su koncentracije žive oko grobnice i posle više od dva milenijuma mnogo veće od očekivnaih. Pored toga, utvrđeno je da glavna grobna komora veličine 100x75 m, nikada nije otvarana tj. da pljačkaši grobnica nisu uspeli da uđu unutra.

Još jedan strah koji sprečava naučnike da se upuste u istraživanje ove grobnice jeste i zabrinutost da bi njenim otvaranjem oštetili artefakte i unutrašnjost strukture. Stoga, jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića na svetu uvršteno i na listu Uneskove svetske baštine 1987. godine, do danas ostaje delimično skriveno od očiju naučnika i javnosti.