Deljenje pravde u srednjem veku: Kome su vađene oči, a ko je spaljivan za počinjene zločine?

U zavisnosti od težine kazne i želejnog efekta, zločinci su u srdenjem veku osuđivani na različite vrste kazni.

Postojale su ekonomske kazne, uključujući potpunu konfiskaciju imovine, kao i proterivanja. Ali najkarakterističnije su bile one telesne: udarci bičem, žigosanja, sakaćenja i smrt, do koje se dolazilo kroz različite vrste mučenja. Navikli na strahote rata i neizvesnosti života, zahvaćeni stalnim osećajem nesigurnosti, ljudi srednjeg veka verovali su da je pravda zasnovana na drevnoj krilatici "oko za oko, zub za zub".

Vodeći princip srednjovekovne pravde bio je publicitet. Кazne su morale poslužiti kao pouka za prekršioce, ali i kao upozorenje ostalom stanovništvu, te su se iz tog razloga sprovodile javno, kako bi se vizuelno prikazale posledice nepridržavanja zakona. 

Lakši zločin - lakša i kazna

Lakša krivična dela su podrazumevala sakaćenje tela, uobičajenu praksu u pravosuđu tokom srednjeg veka. Smatrala su se efikasnom zbog efekta koji je ostavljala na posmatrače, a takođe su podržavale i ideju da telo preko kog je zločin počinjen mora biti kažnjen. Zbog toga se krađa kažnjavala amputacijom ruku.

Takođe je praktikovana amputacija uha ili nosa. ovo drugo je bio slučaj sa ženama preljubnicama u pojedinim delovima Evrope. Takve vrste sakaćenja su služila kao oznake za prepoznavanje, što je često izazivalo i konfuziju. Ovo objašnjava, na primer, zašto je 1424. godine jedan poljski krojač - koji je izgubio uvo u borbi sa stolarom - od opštine tražio potvrdu da je njegovo sakaćenje bilo slučajno.

Zločini kao što je bogohuljenje ili lažno svedočenje, značilo je da usta i jezik počinioca moraju biti kažnjeni. Bogohulnicima su užarenim žaračem bušili jezik, ili im je u odsečena usna i deo ili ceo jezik. 

Druga ekstremna kazna bila je vađenje očiju je izricano za silovanja, jer su oči bile povezane sa seksualnim apetitom. Bila je to strašna kazna jer se u mnogim slučajevima vađenje obavljalo ručno, prstima ili kašikom. Drugi seksualni zločini, kao što je sodomija je kažnjavana kastracijom.

Ko je bešen, a kome je odsecana glava?

Smrtna kazna je primenjivana sa lakoćom. Za vlast je to bio vid kažnjavanja i zastrašivanja, ali i narod je voleo da učestvuje u javnim pogubljenjima. Tako su se kažnjavali krvni zločini, čak i u slučajevima kada nije postojala namera da se ubije. Na primer, jedan Englez je prilikom pokušaja silovanja, žrtvi slomio tri rebra i ugrizao je za nos. Pogubljen je jer se žrtvin nos inficirao i prouzrokovao smrt.

Vešala su bila najčešći način pogubljenja zatvorenika za manje ili više uobičajene zločine. Ona su postavljana na visokim mestima, a leševi su dugo "lebdeli" obešeni. Dok je odsecanje glave bilo rezervisano za kriminalce više klase, ali i za žene. 

Osim vešanja i odsecanja glave, u srednjem veku su primenjivane bezbrojne metode pogubljenja. Na nekim mestima, zatvorenik je ostavljen na litici da se udavi dok nadolazi plima. U Francuskoj su ubice dece stavljeni u vreću sa mačkom ili psom i bacani u reku da se udave. Homoseksualci su ponekad bili i živi zakopavani. 

Najgori zločini zaslužuju nezamislivu patnju i bol

Najgori zločini kažnjavali su se spaljivanjem na lomači, usled verovanja da spaljivanje podrazumeva pročišćenje tela i iskupljenje za zločine. Кandidati za ovu kaznu bili su seksualni prestupnici, kao i optuženi za veštičarenje i jeres. Paljenjem su kažnjavani i piromani.

Pobuna protiv ili ubistvo monarha smatrana je napadom na poredak koji je uspostavio Bog, čiji su predstavnici bili kraljevi. Iz tog razloga, prema okrivljenima su primenjivani najstrašniji oblici egzekucija, često po nekoliko istovremeno. Jedna od njih je bila čerečenje - zločincu su u tom slučaju vezivane ruke i noge za konje koji su vukli čoveka dok ga ne "pokidaju".

U ovim slučajevima mučenje osuđenika nije prestajalo ni kada bi on izdahnuo. Leš je bio izlagan dugo, čak i godinama (engleski plemić pogubljen 1312. sahranjen je tek 1315.), visio je nekad i naopako i bio je plen štetočina.

BONUS VIDEO: