'Bio je bolestan mnogo meseci': Poslednje godine života Leonarda da Vinčija i smrt u naručju kralja

26.07.2023 14:56

Svoje poslednje dane firentinski majstor je proveo daleko od svoje domovine, pod patronatom francuskog kralja Fransoa I. On tamo, čak i sa "paralizovanom rukom" nije gubio vreme.

Izvor: Profimedia

2. maja 1519. godine, Leonardo da Vinči se nalazi prikovan za krevet u svojoj rezidenciji u dolini Loare. Razgovara sa francuskim kraljem Fransoom I i objašnjava mu kako je "doživeo prosvetljenje koje nagoveštava smrt". Кralj je u tom trenutku prišao bliže njemu i uhvatio ga za glavu da mu olakša nelagodu i pokaže svoju naklonost. Upravo u tom trenutku je Leonardo izdahnuo u naručju kralja.

Ovako je biograf Đorđo Vazari opisao smrt Leonarda da Vinčija u 67. godini, legendarnu scenu koja odražava obostrano poštovanje između firentinskog umetnika i francuskog monarha, koji ga je tri godine ranije primio na svoj dvor u Amboazu.

Najveći Leonardov obožavalac je francuski kralj

Leonardo da Vinči je stigao u Francusku krajem 1516. godine iz Rima, gde nije uživao naklonost koju je očekivao među članovima papske kurije. Smrt njegovog zaštitnika Đulijana de Medičija i ostrakizam koji je trpeo od Rafaela ili Mikelanđela konačno su ga ubedili da prihvati ponudu Fransoa I, i da se preseli u Francusku kao prvi kraljev slikar, prvi inženjer i prvi arhitekta.

Francuski monarh je, kao i njegov tast Luj XII, gajio veliko divljenje prema Leonardu i želeo je da radi isključivo za njega. Za razliku od crkvenih pokrovitelja, koji su ga videli kao prevrtljivog radnika koji je ostavio brojne projekte nedovršenim, Fransoa I dao je Leonardu potpunu slobodu da radi šta god želi.

Zahvaljujuči poseti kardinala de Aragona i njegovog sekretara de Beatisa Leonardu, tokom 1517. godine, zabeleženi su neki aspekti umetnikovog života u Francuskoj.

Kako je slavni umetnik provodio svoje poslednje dane?

Naime, on je većinu svog vremena provodio oduševljavajući svog velikodušnog pokrovitelja mašinama i setovima za raskošne predstave. Dva od tih ostvarenja su posebno slavna: Leonardo je 1518. godine osmislio grandiozno delo u znak sećanja na pobedu Fransoe I u bici kod Marinjana, zahvaljujući kojoj je preuzeo kontrolu nad Milanom. Da Vinči je izveo rekonstrukciju opsade i zauzimanja samog zamka pred zadivljenom publikom.

De Beatis je takođe zabeležio tri dela koja je Leonardo držao kod sebe u tom trenutku: portret izvesne firentinke, naslikan po nalogu pokojnog Đulijana de Medičija - najverovatnije Mona Liza, mladog Svetog Jovana Кrstitelja - istoimenu sliku, i Bogorodicu sa detetom i Svetom Anom - Sveta Ana, Bogorodica i dete. Danas su sva tri dela izložena u Luvru.

Drugom prilikom je rekonstruisao "Rajsku žurku" koju je već izveo u Milanu 1490. godine. Na terasi gde su sedeli gosti, raširio je grandiozni pokrivač od plavog platna sa zlatnim zvezdama, imitirajući nebeski svod, dok su glumci bili obučeni kao planete, a u sredini se nalazilo i mehaničko čudo: kugla koja se otvorila pokazujući raj.

Što se tiče njegove umetničke aktivnosti, de Beatis je objasnio da je ona bila prilično oskudna zbog paralize koju je doživeo u desnoj ruci (možda posledica prethodnog moždanog udara): "od njega više ne možemo očekivati nikakvo drugo veliko delo, pošto je njegova desna ruka paralizovana. Ali iako Leonardo više ne može da se bavi tim poslom, on i dalje nastavlja da crta i podučava druge", dodao je kardinalov sekretar.

Genije je sa sobom držao i sve vrste "spisa koje je ilustrovao brojnim crtežima - delova tela, kao što su mišići, nervi ili vene, kako bi bolje razumevo ljudsko telo. On je takođe napisao, kako je sam rekao, beskrajne knjige o prirodi vode, o raznim vrstama mašina i raznim drugim stvarima", dodao je de Beatis.

Međutim, njegova aktivnost se vremenom smanjivala i čini se kako je na kraju jedva imao snage za skice. Prema Vazariju, da Vinči je "bio bolestan mnogo meseci", ne precizirajući dalje prirodu tih tegoba. Leonardova smrt - najverovatnije moždani udar - "izazvala je izuzetnu tugu među onima koji su ga poznavali, jer nikada nije postojao čovek koji je dao toliko sjaja slici", zaključio je Vazari.