Kralj Prijam: Poslednji kralj Troje kog je prema legendi usmrtio sin Ahilov

Mitologija pripoveda da je video svoj voljeni grad Troju u plamenu.

Ova i slične reference sa hetitskih kamenih ploče iz tog vremena privukle su pažnju naučnika. Za mnoge od njih, ovi tekstovi sadrže aluzije na jednu od velikih epizoda u istoriji antike: Trojanski rat. Grad Vilusa bi bio upravo Troja, a Pijamaradu, opisan u hetitskim tekstovima kao "pljačkaš" ili "avanturista" bi mogao da odgovara legendarnom liku iz Homerove Ilijade - kralju Prijamu.

Poistovećivanje Prijama sa Pijamaraduom je samo hipoteza, ali u Homerovom tekstu postoje elementi koji sugerišu vezu između kralja Troje i hetitskog sveta. Na primer, drevna tradicija kaže da je Prijam imao pedesetoro dece, od kojih je devetnaestoro dobio sa zakonitom ženom, kraljicom Hekabom, dok su ostatak rodile njegove konkubine i prethodna žena. Ova karakteristika je možda odraz odlike hetitskih kraljeva da imaju žene drugog stepena i nekoliko konkubina. 

Međutim, tu se šture i još uvek nedokazane istorijske činjenice završavaju, a sve ostalo što znamo o njemu je legenda.

Heraklova kazna i Trojanski rat

Iako ga Homer predstavlja kao starca, starogrčka mitologija se osvrće i na detinjstvo i mladost kralja Troje. Još kao dete, Prijam je doživeo prvi sukob. Njagov otac, Laomedont, tadašnji kralj Troje, usudio se da prevari bogove Apolona i Posejdona ostavljajući ih bez dogovorene plate za izgradnju zidina oko grada. A kada su bogovi poslali morsko čudovište na njegovo kraljevstvo, Laomedont je ubedio čuvenog grčkog heroja Herakla da ga ubije u zamenu za konje - ali kada je junak ispunio svoj deo dogovora, lukavi kralj je povukao svoju reč.

Za kaznu, Herakle je opustošio grad, ubivši vladara i sve njegove sinove, osim mladog Prijama. Međutim, on je sada morao da se bori za svoje kraljevstvo protiv paralelnog ogranka trojanske kraljevske kuće, onog koji je predstavljao Eneja. Međutim, on je uspeo da se nametne kao gospodar prostora između mikenskih kraljevstava Grčke i Male Azije i ubrzo postane moćan kralj. 

Prijam nije zaboravio svoju sestru Hesionu koja ga je spasila od Heraklovog ropstva nakon pustošenja grada, i prema mitu je godinama kasnije odlučio da jednog od svojih sinova - Parisa, pošalje u Spartu kako bi je vratio. Кao što je poznato, kada se Paris vratio iz te misije, nije doveo ostarelu Hesionu, već mladu i lepu kraljicu Sparte, Helenu, koju je zaveo u palati njenog muža Menelaja.

Hektor i savet staraca osudili su tu akciju, ali je zato kralj radosno proslavio dolazak prelepe Spartanke. Кada je Menelaj otišao u Troju da traži svoju ženu nazad, Prijam je bio ohol i nepokolebljiv: Helena je sada princeza Troje. Treba napomenuti da je u svetlu hetitskog zakona, otmica bila legitiman način da se ostvari brak.

Prijamovo odbijanje naišao je na snažan odgovor Grka, koji su organizovali veliku ekspediciju i nemilosrdnu opsadu Troje o kojoj su pisali Homer i drugi antički pisci. Deset godina žestokih borbi desetkovalo je trojanski narod i ubilo mnoge sinove samog Prijama. Međutim, kralj Troje nikada nije uputio ni jednu zamerku samoj Heleni, već je uvek branio. 

Tokom čitave opsade, trojanska strategija je bila da izdrži opsadu dok se neprijatelj ne iscrpi. Ali Hektor nije mogao da odoli i odlučio je da se suoči sa Ahilom, najmoćnijim od grčkih ratnika, van gradskih zidina. Sa njihovog vrha, Prijam je preklinjao Hektora da se skloni u Troju, ali je na kraju morao da gleda kako mu Ahil ubija sina i vezuje njegov leš za kočije, vuče po putu i potom odvodi u svoj logor.

Prijamova jedina želja nakon ovoga je bila odlazak u grčki logor i povratka Hektorovog tela, u zamenu za blago. 

Smrt na oltaru

Pod okriljem izmaglice i uz pomoć boga Hermesa, stari kralj je prošao kroz grčki logor u svojim kočijama i došao pred Ahilejev šator. Starac je ušao i zagrlio helenskog junaka i ljubeći mu ruke, molio da mu vrati Hektorovo telo: "Smiluj se na mene, priseti se oca; Ja sam dostojan njegovog saosećanja, pošto sam se usudio da približim ustima ruku ubice mog sina."

Ahilej je sa divljenjem posmatrao hrabrost koju je kralj zadržao i u starosti. Gledajući ga u oči, junak je povratio svoju ljudskost i plemenitost i vratio Hektorov leš umotan u tuniku uz obećanje da se može spokojno varitit u Troju; posle Hektorove sahrane ponovo će biti neprijatelji.

Ni jedan ni drugi nisu preživeli rat. Ahilej je umro pre nego što je Troja zauzeta, zbog rane koju je zadala Parisova strela. Što se tiče Prijama, on je živeo dovoljno da vidi uništenje grada od strane Grka, koji su uspeli da se infiltriraju u grad skriveni na velikom drvenom konju. Među plamenom koji je progutao kraljevsku palatu, monarh je pokušao da odbrani svoj narod kopljem, ali ga je Hekaba odvela do Zevsovog oltara da zatraži zaštitu bogova. 

Međutim, sin Ahilov po imenu Neoptolem odvukao ga je sa oltara i pogubio. Druge verzije govore da ga je odvukao sve do očevog groba da bi mu tamo prerezao vrat. Tako je prema mitologiji okončan život kralja Prijama, čije blago i izgubljeni drevni grad će u narednim vekovima tražiti mnogi. 

BONUS VIDEO: