Najopasniji saveznički špijun: Ko je bila neuhvatljiva 'Šepava dama' i opsesija šefa francuskog ogranka Gestapoa?

Radila je za britansku i američku tajnu službu, a vremenom je od strane nacista opisana kao najopasniji špijun u Francuskoj. Ali to nije sve, ova žena je imala samo jednu nogu.

Odatle je prebačena u Izmir, u Turskoj. Upravo u tom gradu na Anadolijskom poluostrvu, zbog nesreće tokom lova, Virdžinija je izgubila levu nogu od kolena nadole. Najbliži prijatelji tvrde da je svojoj protetskoj nozi tepala često, ali i da joj je invaliditet doneo još jednu prepreka da nastavi sa diplomatskom karijerom - pored činjenice da je žena.

Nakon što je uklonjena iz Stejt departmenta, Virdžinija je odlučila da promeni svoja očekivanja kako bi pokušala da se bori protiv fašizma koji je u tom trenutku zavladao čitavom Evropom. Otputovala je u Francusku i prijavila se u službu hitne pomoći. Ubrzo je odatle morala da pobegne u Veliku Britaniju, tačnije London gde upoznaje Veru Atkins - britansku špijunku rumunskog porekla i regruta za Odsek F izvršnog organa za specijalne operacije, tela odgovornog za slanje agenata u Evropu da sabotiraju, špijuniraju, kradu i pre svega ubijaju naciste.

Opsesija šefa Gestapoa u Lionu

Pod kodnim imenom "Žermen", Virdžinija je padobranom ušla u Francusku sa misijom da prikupi što više informacija o nemačkoj okupaciji i da obezbedi korisne podatke francuskom pokretu otpora. Predstavljajući se kao novinar, započela je svoju misiju koja je rezultirala crvenim alarmom među agentima Gestapoa, tj. nacističke tajne policije.

Virdžinija, sa američkim državljanstvom i svojim fizičkim invaliditetom, u početku nije izgledala kao opasnost, tako da je nesmetano oformila grupu francuskih članova otpora pod kodnim imenom "Hekler". Njihov glavni cilj je bio da obezbede bezbedan prolaz oborenih britanskih pilota i da podrže druge grupe otpora i agente.

Malo po malo, Virdžinija je postala opsesija Кlausa Barbija, šefa Gestapoa u francuskom gradu Lionu, optuženog da je lično mučio sve francuske zatvorenike koji su mu pali u ruke, a za koje je sumnjao da imaju neke veze sa neuhvatljivom špijunkom. Da bi je pronašli, Nemci su u jednom trenutku počeli da štampaju postere sa njenim portretom i porukom: "Ova šepava žena je jedan od najopasnijih savezničkih agenata u Francuskoj i moramo je pronaći i uništiti."

Zahvaljujući Abi Akinu, pod kodnom imenom "Biskup" - špijunu Gestapoa koji je uspeo da se infiltrira u francuski otpor, nacisti su u jednom trenutku mislili da će uspeti da je uhvate. Ali ispostaviće se da su svi napori uzaludni.

"Šepava dama", kako su je zvali Nemci, uspela je da pobegne u Španiju tako što je prešla Pirineje jednom nogom. Ali po dolasku na granicu, imigracione vlasti su je pritvorile zbog ulaska bez vize. Šest nedelja, Virdžinija je provela u zatvoru sve dok ambasada Sjedinjenih Država nije izvršila pritisak na Frankovu vladu da je oslobode. Nakon toga je prestala da radi za britansku službu i postala deo američke Кancelarije za strateške usluge, prethodnika sadašnje CIA-e.

Vratila se u Francusku i preuzela identitet Marsel Montaže, starije seljanke iz grada Кrozan u centralnoj Francuskoj, koja je živela na farmi krava, pravila sir i pomagala vlasniku. Sve vreme je prikupljala vitalne informacije o kretanju nemačkih trupa i uspostavila kontakte sa otporom. Uprkos snažnom pokriću koje je pružio njen novi identitet, ispitana je i nekoliko lokalnih farmera je ubijeno. Suočena sa rizikom da bude otkrivena, Virdžinija je u London poslala poruku: "Vukovi su pred vratima" i pobegla na sigurno.

Imala je presudnu ulogu u Normandiji

Tokom nedelja koje su prethodile Danu D, Virdžinija je uspostavila otpor oformivši organizaciju od po četiri grupe sačinje od 25 ljudi. Svaka grupa je optužena za razne vrste sabotaža protiv nemačkih jedinica - sabotiranje železničkih linija, komunikacija, mostova i autoputeva kako bi se odložilo nemačko napredovanje ka plažama u Normandiji.

Njen špijunski rad bio je od vitalnog značaja za Saveznike da povrate Francusku. Do kraja života, Virdžinija je radila za CIA-u, koja je čak jednom objektu dala ime po njoj. Posle Drugog svetskog rata odlikovana je za svoje doprinose od strane francuske, britanske i vlade Sjedinjenih Država. Virdžinija Hol je umrla 1982., u 76. godini.