Do sada niko nije uspeo da ga dešifruje, zbog čega mnogi tvrde da je u pitanju prevara: Priča o Vojnič rukopisu

14.07.2023 14:07

Mnogi su pokušali, ali su omanuli - rukopis Vojnič do danas ostaje misterija.

Izvor: Shutterstock

Pisani jezik je izmišljen pre više od 4.700 godina, i počevši od tog trenutka, ljudi su mogli da prenesu složene poruke pomoću slova i znakova. Ali su vremenom takođe izmislili i tajne šifre i pisma za tekstove verskog, političkog, diplomatskog ili vojnog sadržaja, čiji "ključ" za dešifrovanje su znali malobrojni. Sve civilizacije su praktikovale ove tehnike, od Sumerana do Grka preko Rimljana i srednjovekovnih papa, posebno u ratnim vremenima.

Šifrovanih tekstova danas ima mnogo i većina se relativno lako može dešifrovati. Sa jednim izuzetkom. Postoji kodeks čiji sadržaj niko do sada nije uspeo da otkrije: Vojnič rukopis.

Danas se Vojnič rukopis nalazi u Jejlovoj Biblioteci retkih knjiga i rukopisa Bejneke. Napisan je na pergamentu i ima ukupno 232 stranice (neke nedostaju), formata 22 x 15 cm. Ovaj kodeks sadrži stotine crteža i 37.919 reči ispisanih sa 25 različitih slova ili znakova, ali nedostaju mu autor, naslov, datum i određena poglavlja.

Analizama ugljenikovog izotopa datovan je u period između 1404. i 1434. godine, što se poklapa sa fontom kurzivnog tipa latiničnih slova kojim je ispisan.

Prvi spomeni rukopisa

Prve vesti o postojanju ovog rukopisa datiraju iz 1580. godine, kada ga je car Rudolf II - veoma zainteresovan za okultne nauke, magiju i sve vrste neobičnosti - nabavio za 600 dukata od Engleza Džona Dija i Edvarda Кelija.

U 17. veku rukopis je promenio nekoliko vlasnika sve dok nije deponovan u franjevački samostan Mondragone, u Italiji, gde ga je 1912. godine kupio trgovac antikvitetima Vilfrid Vojnič, po kome je i dobio ime. Godine 1931. njegova udovica ga je prodala njujorškom trgovcu antikvitetima, Hansu Peteru Кrausu, koji nije mogao da ga preproda i na kraju ga poklonio Univerzitetu Jejl 1969. godine.

Ali još zanimljivije od istorijata promene vlasnika, jeste činjenica da su mnogi pokušali i da ga dešifruju. Od 16. veka svi su bili apsolutno neuspešni - alhemičar Jakobu Horčicki iz Tepeneca, carski bibliotekar Georg Bareš, profesor na Univerzitetu u Pragu Jan Marek Marci, ali i jezuita Atanasije Кirher, poznat po svojim pokušajima da dešifruje staroegipatske hijeroglife.

U 20. veku, profesor Vilijam R. Njubold, sa Univerziteta u Pensilvaniji, pobacio je u svom pokušaju, a analizirali su ga i američki stručnjaci za gliptografiju uz primenu tehnika iz Drugog svetskog rata.

Svi oni su pokušali tradicionalne tehnike, kao što je zamena jednog slova drugim ili dodeljivanje numeričke vrednosti, ali bez konkretnih rezultata. Кorišćene su i kompjuterski programi koji su doveli do stotina hiljada mogućih kombinacija, takođe bez rezultata. Ako je u pitanju šifrovana knjiga, njeni ključevi su toliko zamršeni da niko nije uspeo da ih razbije.

Zbog toga je predloženo da je napisana na nepoznatom jeziku. A kao što se vidi iz ilustracija, tekst bi sadržao ezoterične priče o tajnim obredima - a crteži biljaka, zvezda i žena bili bi alhemijski simboli.

Neki predlozi za tumačenje rukopisa bili su zaista bizarni. Autorstvo je pripisivano engleskom monahu Rodžeru Bekonu, ali Bekon je živeo u 13. veku, a Vojnič je datovan u 15. vek. Nagađalo se da su ga pisali Кatari, da je to delo Leonarda da Vinčija, arhitekta Filarete i mnogih drugih.

Rasprava i dalje traje

Međutim, do sada je najviše povika bilo da je u pitanju vešto odrađena prevara. Nagađalo se da ga je stvorio Džon Di, magičar, matematičar i okultni fan, oko 1580. zajedno sa svojim partnerom Edvardom Кelijem, koji je već bio procesuiran u Engleskoj zbog falsifikovanja dokumenata. Ukratko, njih dvojica su smislili plan da se prevari car Rudolf II i da se od njega dobije novac.

Ukratko, iako je u tom pogledu napravljen određeni napredak, rukopis nema paralelu ni sa jednim poznatim jezikom, niti ključ koji omogućava njegovo razumevanje. Pored toga, raspored pisanja ne ispunjava pravila koja regulišu semantičku strukturu bilo kog jezika: mnoge reči se ponavljaju, ponekad i do tri puta u istom redu i petnaest na istoj stranici. S druge strane, poštuje neka formalna pravila, kao što je da se piše s leva na desno, iako mu nedostaju znaci interpunkcije.

Možda je najveća misterija koju predstavlja to što se čini da je pisana jednom rukom, tečnom i sigurnom linijom, homogenim i vrlo pravilnim slovima, praktično identičnim, bez ijedne greške, što se smatra retkošću. Da li je napisan pomoću šablona ili matričnog sistema za praćenje slova i reči? Enigma možda nikada neće biti rešena.