Priča o Zveri iz Ževodana: 30.000 ljudi je tragalo za misterioznom životinjom koja je godinama terorisala stanovništvo

07.07.2023 11:10

Čak ni danas se pouzdano ne zna koliko je ova - ili nekoliko njih - životinja ubila ljudi, ali legende o njoj ne prestaju.

Izvor: Profimedia

Između 30. juna 1764. i 19. juna 1767. godine, cela Francuska je živela u strahu. U jednoj od njenih provincija po imenu Ževodan - današnji departman Lozer - dešavaju se misteriozni napadi, uglavnom na žene i decu. Zabaleženo je njih nekoliko stotina, od čega je oko 100 okončano smrtnim ishodom.

Detalji o napadima su bili toliko brutalni, poput obezglavljenih trupla i isčupanih grkljana da su uznemitujuće vesti stigle do samog Versaja i uha kralja Luja XV.

Ko je bio odgovoran za napade?

Francuska se te 1764. godine nalazila u veoma teškoj situaciji. Sedmogodišnji rat je završen samo par meseci ranije, a kraljevina je pretrpela brojne poraze i ostala bez velikih delova prekomorskih teritorija. Siromaštvo je moglo da se nanjuši na svakom ćošku, očaj i glad da se vide na mršavim telima seljaka i njihovim upalim obrazima. Jednostavno, vladalo je rasulo.

Ževodan je tada bio slabo naseljena oblast, sa gusto pošumljenim dolinama i planinama. Selima raštrkanim na sve strane. Putevi koji bi ih povezivali, gotovo da nisu postojali. Drugim rečima, oblast je bila poprilično izolovana, a klima izuzetno surova. Posebno zimi, kada je lov na divlje životinje bio nemoguć.

Ono što je svima bilo potrebno je osećaj zajedništva, a još jedna olakšavajuća okolnost u čitavoj priči je bila ta da je štampa postajala sve popularnija. Posebno vrsta izveštavanja faits divers, priče o incidentima u zabačenim mestima. Stoga, kada se pojavila prva vest o napadima u Ževodanu, čitava stvar je postala nacionalni problem za koji je cela Francuska sa nestrpljenjem čekala da se okonča.

Lokalni zvaničnici i aristokrate su ubrzo preduzeli i prve hajke na zver. Prema zvaničnim podacima broj dobrovoljaca koji je učestvovao u njoj se u jednom trenutku popeo na 30.000 duša. Mnogi su tvrdili da zver ima natprirodne sposobnosti, ali i izgled drugačiji od svega što su dotad videli.

Kako su svi pokušaji bili bezuspešni, a kralj prilično nestrpljiv da čitavu stvar okonča, on u Ževodan septembra 1765. godine, šalje svog ličnog telohranitelja Fransou Antoana. On je za samo nekoliko dana uspeo da pronađe i ubije sivog vuka, dugačkog 1,7 m i teškog oko 60 kg. Za kralja je ovo bio rešen slučaj, a da bi to svima stavio do znanja, naredio je da se vuk preparira i izloži u Versaju.

Dva meseca kasnije - napadi su nastavljeni

Ovog puta, brojke su bile daleko manje. Ipak, kako je kralj smatrao da je prethodno rešio slučaj, celu stvar je smatrao slučajnošću i nije želeo da pomogne seljanima. Oni su uzeli stvar u svoje ruke. Nakon što je Žan Šastel iz zaseoku u Ževodanu ubio vuka 19. juna 1767. godine, napadi su prestali.

Mnogi bi pomisli da je ovo bilo dovoljno da se čitava stvar što pre zaboravi, ali ovo je samo podstaklo nove priče i nastanak legendi koje će se prepričavati i u modernom dobu. Mnogi su pričali kako je Šastel sam uzgajao zver ili nekoliko njih, i obučavao da napadaju ljude i da je zato lako usmrtio jednu od njih.

Istoričari se slažu, da su se stanovnici Ževodana najverovatnije suočili sa velikom najezdom vukova i dodaju da to nije bila neuobičajenost ni u drugim delovima Francuske u tom periodu. Jedina razlika je bila što je ovde broj napada bio veći, i što su novinari rešili od svega da naprave senzaciju. Senzaciju koja i danas privlači pažnju mnogih i raspaljuje maštu, te ne čudi da je ona bila i inspiracija za film "Pakt sa vukovima".