Drevni narod je pokušavao na razne načine da zaustavi razorne posledice el Ninja - uključujući i žrtvovanje dece

Kako bi zaustavili razorne posledice el Ninja, narod Čimu je bogovima nudio svoja najvrednija blaga - decu i lame.

Dok mnogi naučnici veruju da se uticaj ciklusa el Ninja sve više pogoršava klimatskim promenama, arheološki dokazi pokazuju da klimatski fenomen ozbiljno utiče na život u regionu više od hiljadu godina, pri čemu su se drevna društva borila protiv njegovih efekata na praktične načine, koji su uključivali činove ritualnog žrtvovanja dece bez presedana u svetskoj istoriji.

Od 2011. godine, peruanski arheolog i istraživač National Geographic-a Gabriel Prieto otkrio je dokaze o masovnom žrtvovanju dece oko Čan Čana, ogromnog grada od cigle u severnom Peruu koji je služio kao prestonica naroda Čimu od 11. veka sve dok ih Inke nisu pokorile 1470. godine. Do danas je locirano više od 250 žrtava dece, iz prve polovine 15. veka. Većina je usmrćena ubodima u predelu grudi i sahranjena u jednostavnim pokrovima pored lama.

Izvor: MARK THIESSEN , NAT GEO IMAGE COLLECTION

El Ninjo i Čimu

Većina žrtvovane dece otkrivena je na arheološkom nalazištu na peruanskoj obali na kojoj su otkriveni nedvosmisleni dokazi o uticaju el Ninja: debeli sloj drevnog, osušenog blata u kom su žrtve sahranjene. Duboko blato znači jaku kišu, a na sušnoj obali severnog Perua "takve kiše obično dolaze samo sa el Ninjom", objašnjava Prieto.

Stanovništvo Čan Čana gradilo je pažljivo vođene sisteme za navodnjavanje i bavilo se priobalnim ribolovom, od kojih su oba trpela zbog viših temperatura mora i jakih pljuskova povezanih sa klimatskim fenomenom. Istraživači teoretiziraju da je ovo možda uzdrmalo političku i ekonomsku stabilnost kraljevstva Čimu. Njihovi sveštenici i vođe su stoga najverovatnije naredili masovna žrtvovanja u očajničkom pokušaju da ubede bogove da zaustave kišu i haos.

"Žrtvovanja su veoma pažljivo konstruisani pregovori i oblici komunikacije sa natprirodnim", kaže Hagen Klaus, profesor antropologije na Univerzitetu Džordž Mejson.

"Ovoliki broj dece, ovoliki broj životinja - to je bila ogromna investicija za državu", dodaje Prieto.

Džejn Eva Bakster, profesorka antropologije na Univerzitetu DePol koja se specijalizovala za istoriju dece i detinjstva, primećuje da su Čimu možda smatrali svoju decu među najvrednijim ponudama koje su mogli da daju bogovima.

"Žrtvuješ budućnost i sav taj potencijal", kaže ona. "Svu energiju i trud koji su uloženi u kontinuitet porodice, budućnost društva - to oduzimate kada žrtvujete dete."

Izvor: Robert Clark, NAT GEO IMAGE COLLECTION

Otisci stopala

Potreba da se umire duhovi i zaustave kiše izazvane el Ninjom možda je bio hitan problem za društvo Čimu, ali izgleda da je masovno žrtvovanje pažljivo pripremljeno. Čini se da su na stotine zdravih dečaka i devojčica dovođeni iz svih delova carstva, a trenutna istraživanja pokušavaju da utvrde zašto su baš oni izabrani za taj čin. Lame su još jedan važan resurs koji je izdvojen iz stada u državnom vlasništvu za ovaj poseban događaj, najverovatnije na osnovu starosti i boje dlake.

Na mestu Huančakuito-Las Lamas, gde su Prieto i njegov kolega Džon Verano, biološki antropolog sa Univerziteta Tulane, iskopali većinu žrtvovane dece između 2011. i 2018. godine, izdajnički znaci i forenzički tragovi pomažu da rekonstruišu redosled događaja.

Uzorak otisaka stopala i tragova koji su sačuvani u sasušenom blatu ukazuje na to da je organizovana svečana procesija do mesta žrtvovanja. Otisci malih bosih stopala, kao i otisci četvoronožaca koje vuku protiv svoje volje, navode Prieta i Verana na pomisao da su žrtve odvođene žive u grobove, gde su ubijane. Nedostatak tragova insekata u ostacima znači da su deca pažljivo umotavana u pokrove i da su odmah sahranjena pored lama.

Da li je ovo zauzdalo poplave izazvane kišama? Nemoguće je znati, ali uznemirujući događaj može biti prozor u poslednje, tragične godine umiruće imperije.

"Kada imate najviše da izgubite, dajete najviše", kaže Bakster. 

Izvor: Robert Clark, NAT GEO IMAGE COLLECTION

Držati katastrofu na odstojanju

Nedavno je Prieto ispitao više od 10 km dug zemljani zid severno od Čan Čan-a za koji se mislilo da je odbrambena struktura sa svrhom da zaustavi neprijatelja. Sada se čini da je zid možda štitio od druge vrste destruktivne sile - talasa blata, vode i krhotina koji bi se spuštali sa planina na istok tokom kiša izazvanih el Ninjom. Na osnovu radiokarbonskog datovanja, zid je izgrađen pre 1450. godine, a arheolog sumnja da je izgradnja počela nakon ranijeg "katastrofalnog" el Ninja, za koji se veruje da je pogodio područje oko 1100. godine. On je štitio poljoprivredna polja i kanale za navodnjavanje koji su ležali na zapadu, dok je istočna strana zida najverovatnije služila i kao zamka za blato i sediment koji su Čimu posle mogli da koriste kao đubrivo i građevinski materijal.

Arheolozi nastavljaju da rade na i oko mesta svetske baštine Čan Čan, uz nadu da će otkriti još dokaza o drevnim naporima koje su Čimu preduzimale da se uhvate u koštac sa razornim efektima el Ninja - i duhovno i praktično.

"S jedne strane, [Čimu] su ugađali bogovima i pokazivali svom narodu da rade sve što je u njihovoj moći", primećuje Prieto. "Ali u isto vreme, imali su stvarno efikasne načine da zaštite svoje ljude, infrastrukturu i useve. Oni su pokušavali da spreče katastrfou na svim frontovima u isto vreme, tokom el Ninja. I to je fascinantno."