Legende o blagu sa Kokosovog ostrva: U proteklih 150 godina ovde je organizovano preko 300 ekspedicija

Veruje se da je za opisivanje ostrva na kom je Robinson Kruso provodio vreme, Danijel Defo našao inspiraciju upravo u Kokosovom ostrvu.

Ipak i pored svega ovoga i činjenice da je njegova površina mala - 6,5 x 3,2 km, on je tokom vekova privlačio pažnju mnogih, a evo i zašto. 

Blago Perua i pirata je navodno skriveno ovde

Godine 1820., Peru je vodio rat za nezavisnost protiv Španije. Guverner Lime je spremao predaju i stoga je rešio da prenese državnu riznicu u luku Кalao. Odatle je jedan njegov službenik, trebao da utovari dragocenosti na prvi brod pod španskom zastavom i odveze ih u Panamu.

Američki brod "Draga Meri" predvođen kapetanom Tompsonom prvi je stigao u luku i spomenuti službenik se brzo dogovorio oko prevoza tovara. Ali kapetan je ubrzo izrazio veliku želju da sazna kakav će teret prevoziti. Te noći, Tompson i jedan njegov mornar od poverenja otvorili su deo sa tovarom i zavirili u kutije. Iskušenje je bilo preveliko i sidro je podignuto, a brod je pod okriljem noći napustio luku.

Ali gde sakriti toliko blago? Prvi španski brod koji uđe u Кalao krenuće u poteru, a "Draga Meri" ne može da računa na brzinu zbog težine tereta koji nosi. Zabrinuti kapetan je uzeo mapu i prema popularnoj priči ugledao Kokosovo ostrvo. 

Četiri dana kasnije, mornari su izneli kutije na obalu i sakrili ih po skrovištima. Ali, španska potera je bila brza i efikasna, lopovi su uhvaćeni i svi mornari sa broda su obešeni, izuzev kapetana koji je odbijao da otkrije mesto na kom je blago skriveno te je u lancima odveden u Panamu. 

Već naredne godine, 1821., Panama stiče nezavisnost, a kapetan Tompson nazad svoju slobodu. Odmah nakon puštanja iz pritvora on organizuje ekspediciju koja će otići sa njim do Kokosovog ostrva i povratiti neprocenljivo blago. Međutim, na putu ka tamo umire - ali ne pre nego što je svojoj dvojici članova svoje posade ostavio mapu sa beleškama. 

Ovo će na kraju dovesti do pobune među posadom, a jedan njen deo je na kraju navodno uspeo da nađe deo blaga.

Ali tu nije kraj, nakon nepune tri godine od prethodno opisanih događaja, bračni par Velč iz Australije, Džon i Mari, stigao je u San Francisko. Dama je imala zanimljivu prošlost, a prema sopstvenim rečima ona je u mladosti bila devojka gusara zvanog Benito Bonito.

On je bio oficir Кraljevske mornarice koji je učestvovao u bici kod Trafalgara, koji je nakon iste saznao da španski brod napušta luku Akapulko natovaren zlatom iskopanim u meksičkim rudnicima i rešio da ga opljačka. Okupio je grupu pirata oko sebe i naredne dve nedelje je strpljivo čekao da preotme "Junion Džeka". Kada je do okršaja došlo, Benito Bonito je uspeo u svojoj nameri, i odmah potom se uputio ka Kokosovom ostrvu.

I kao i u prethodnoj priči, posada je navodno negde na njegovom tlu zakopala tovar. Međutim kad se Benito Bonito jednom prilikom našao kod obala Kostarike on je uhvaćen i obešen. 

Meri je odvedena u London, gde ju je engleski sud osudio na 15 godina teškog rada i poslao u Australiju. Tamo je postala gospođa Velč, koja je tvrdila da se seća mesta na kom su pirati sakrili blago. Kada je pokazala volju da tu tajnu i otkrije, iz San Franciska je organizovan parobrod 1854. godin,  koji je zajedno sa kolekcionarima odveo na Kokosovo ostrvo. 

Po dolasku tamo, Meri je izjavila da se obala mnogo promenila za više od dvadeset godina, i da ne može da proceni mesto gde su se pirati iskrcali. Nije pomogla ni karta, a nakon što su potrošili sve zalihe, svi su se vratili nazad praznih šaka. 

Ubrzo nakon ovoga na ostrvu započinje era lovaca na blago, narednih 150 godina - više od 300 ekspedicija posetilo je Kokosovo ostrvo sa jednim ciljem, iako nikada nije potvrđeno da je bilo ko pronašao zlato ovde. Od 1978. godine ovde su zabranjena neovlašćena iskopavanja, a doneta je i odluka da svaki lovac na blago mora da kupi licencu pre nego što zabode svoju lopatu u tlo.