Od trke za spasavanje tovara do unosnog biznisa i turističke atrakcije: Ko sve može da poseti olupinu Titanika?

OceanGate je tokom prethodne dve godine sprovdio uspešne ekspedicije do olupine Titanika i nazad. A kako je sve počelo?

U nedelju 18. juna, pet ljudi je selo u podmornicu Titan da bi krenuli na takvu vrstu putovanja. Posada je izgubila kontakt samo sat i 45 minuta nakon započete osmodnevne ekspedicije. Potraga je u toku.

Uprkos opasnosti koje nosi putovanje na dubinu od oko 4.000 m, ovo je bila neodoljiva prilika - malo ljudi može da vidi Titanik svojim očima.

Više od jednog veka nakon potonuća broda, interesovanje za Titanik nije prestalo. Iako većina svoju radoznalost zadovoljava obilaskom muzeja, izložbi i kolekcija posvećenih olupini, svako ko može da plati kartu može i sam da se uveri u celu priču. 

Uprkos zabrinutosti koja postoji kada je etičko pitanje, ali i opasnosti od nastanka novih oštećenja na olupini, putovanja do Titanika su u opticaju već više od 20 godina. Evo šta treba da znate o njima.

Žurba da se stigne do tovara sa Titanika

Tokom 1985. godine ekspedicija koju su predvodili istraživač National Geographic-a, Robert Balard i francuski okeanograf Žan-Luj Mišel otkrila je poslednje počivalište Titanika.

Ubrzo nakon toga, Balard se pojavio pred Kongresom SAD, kako bi uticao na odluku da se olupina proglasi pomorskim spomenikom. U julu 1986. godine, on je postavio ploču na brod uz molbu da se u znak sećanja na više od 1.500 poginulih, tamo ne vrše dalja istraživanja.

Ali to se nije dogodilo. Umesto toga, počelo je takmičenje oko dobijanje dozvole za spašavanje artefakata sa broda. Iza ovoga se delimično krio želja za njihovim dokumentovanjem i očuvanjem - ali takođe i želja za profitom dobijenim od njihove prodaje i javnih izlaganja.

Prvi zvanični pokušaj spasavanja preduzeli su Titanic Ventures Limited Partnership (TVLP) i Francuski istraživački institu za eksploataciju mora, 1987. godine, kada je prikupljeno i konzervirano oko 1.800 predmeta. Godine 1992., savezni sud je presudio da TVLP ima ekskluzivno pravo na tovar sa Titanika.

Sada poznata kao RMS Titanic Inc., kompanija je sprovela još sedam ekspedicija na Titanik i na aukcijama prodala više od 5.000 predmeta, uključujući nakit i deo velikog stepeništa na brodu.

Dok su bitke za posete i prava na spasavanje tovara besnele na sudu, ekspedicije na Titanik su se nastavile - što je dovelo do stvaranja malog turističkog tržišta sa ekskluzivnom klijentelom. 

Decenije turizma 

Istraživači, spasioci, pa čak i filmski stvaraoci poput Džejmsa Kamerona - koji je režirao film Titanik iz 1997. godine - otisnuli su se na bezbroj putovanja do olupine i nazad. Turisti su takođe mogli da je posete za veću količinu novca. 

Britanska kompanija Deep Ocean Expeditions je 1998. godine među prvima prodala karte onima koji su želeli da vide ostatke Titanika, po ceni od 32.500 dolara. Tokom 2012. godine, vođa ekspedicije Rob MekKalum objavio je da kompanija organizuje poslednju turu. Te poslednje ekspedicije, trajale su po 12 dana i u njima je učestvovalo po 20 putnika za sumu od 59.000 dolara pojedinačno.

Počevši od 2002. godine, turistička firma Bluefish sa sedištem u Los Anđelesu takođe je organizovala ture do Titanika i u naredne četiri godine svaki put vodila po osmoro ljudi. 2012. godine, kompanija je ponovo počela da prima rezervacije i prodaje karte koje su koštale 59.680 dolara.

Kompanija Blue Marble sa sedištem u Londonu prodalavala je karte za 105.129 dolara po osobi tokom 2019. godine, što je navodno bila "prilagođena" vrednost karte koju su ljudi smešteni u prvoj klasi na Titaniku platili 1912. godine. Blue Marble se potom udružio sa OceanGate Expeditions - istom kompanijom čije je plovilo nestalo u nedelju - da bi vodili ture.

OceanGate je sprovodio uspešne ekspedicije tokom 2021. i 2022. godine i u planu je da zaroni do Titanika 18. puta tokom 2023. godine.

Zaštita Titanika

Ali kakav uticaj ove ture imaju na olupinu broda starog 111 godina?

Titanik je pretrpeo značajna oštećenja pri udaru u morsko dno, a bakterije koje "nagrizaju" njegovo gvožđe polako uništvaju ono što je od njega ostalo. Nakon manje od decenije od otkrića, primećeno je da brzo propada. Tokom zarona iz 2019. godine, potvrđeno je da se delovi broda urušavaju. 

Danas se u njegovoj okolini nalazi gomila smeća, uključujući flaše od piva i gaziranih pića, tegove, lance i mreže za spasavanja. Pored toga, posetioci su ovo područje "zasuli" pločama i spomen obeležjima. Godine 2001., jedan par se čak i venčao u podmornici koja se nalazila na pramcu Titanika.

Čak i u slučaju kada oni koji upravljaju podmornicama ne žele da se približe olupini, prolazak pored njih može dodatno da ošteti brod. Jedna ekspedicija se navodno i srušila na Titanik, ali i sakrila informacije o šteti koju je prouzrokovala.

Pokušaji zaštite olupine su u toku. Pošto se ona nalazi u međunarodnim vodama, ispunjava uslove za zaštitu prema Uneskovoj konvenciji o zaštiti podvodnog kulturnog nasleđa iz 2012. godine. Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države su se 2020. godine dogovorile da zajedno rade na izdavanju dozvola za uzimanje artefakata sa Titanika. 

Ovaj tekst je originalno objavljen na američkom sajtu National Geographica-a.