Verovatno je do toga došlo 1.000 godina ranije nego što se mislilo: Kada su ljudi počeli strastveno da se ljube?

19.05.2023 09:34

Jedna od misterija koja intrigira kako antropologe i evlucione biologetako i širu javnost jeste - kada smo počeli da se ljubimo? Nova studija otkriva da je do toga sigurno došlo makar 1.000 godina ranije nego što se prvobitno mislilo.

Izvor: Shutterstock

Konkretni dokazi o tzv. francuskom poljubcu su nalaženi u brojnim istorijskim izvorima iz različitih epoha. Stoga su se naučnici i bračni par - stručnjak za Mesopotamiju dr Trole Pank Arbol sa Univerziteta u Kopenhagenu i biolog dr Sofi Lund Rasmunsen sa Univeziteta u Oksfordu zapitali da li mogu da odrede kada je po prvi put došlo do razmene strastvenih poljubaca.

Jer kako sami tvrde poljupci vezani za seksualne odnose su najverovatnije produkt evolucije kako bi se partneri bliže povezali, ali i da bi se utvrdilo da li je onaj drugi zdrav i nema neprijatan zadah iz usta.

"Poljubac je nešto što uzimamo zdravo za gotovo i čini nam se kao da je oduvek postojao. Ali on je morao u jednom trenutku da se javi i mi mislimo da je do toga došlo u dubljoj prošlosti nego što se ranije verovalo", objasnila je dr Rasmunsen. I dodala kako su za to najbolji dokaz bonobo šimpanze koji ga takođe praktikuju i služe im da razviju bliske odnose sa drugim članovima zajednice.

Kada je do toga moglo doći?

Stoga su rešili da potraže konkretne arheloške dokaze i tragove u biološkom materijali, koje bi objedinili i na taj način vremenski odredili kada su se strastvenih poljupci sa sigurnošću razmenjivali. Istražili zapise sa glinenih ploča iz drevne Mesopotamije, koji spominju ljubljenje kao romantičan čin koji se praktikuje nakon odnosa i to u periodu od pre 4.500 godina - što je 1.000 godina ranije nego što se prvobitno verovalo.

S tim u vezi, Arbol i Rasmunsen ukazuju na činjenicu da je to otprilike i period kada se u drevnim mesopotamskim tekstovima pominje bolest slična herpesu, od koje danas boluje veliki deo svetske populacije: "Primetno je da postoje sličnosti između bolesti poznate kao bušanu, spominjane u drevnim medicinskim tekstovima i simptoma izazvanih infekcijom herpes simepleksa. Jer se bušanu takođe ispoljavala oko usta i grla u vidu ranica."

Oni sada veruju da je ovo najverovatnije donja granica kada su poljupci počeli da se razmenjuju, iako kako dodaju niko ne može da potvrdi kada je do toga stvarno i došlo po prvi put u ljudskoj istoriji.

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Science.