Koje profesije su u starom Rimu smatrane zloglasnim? Pored javne sramote sa sobom su donosile i lišavanje prava

20.04.2023 12:43

Neka od zanimanja su bila toliko zloglasna, poput konobarisanja da su oni koji su se bavili ovim poslom morali da farbaju svoje kose radi identifikacije i lakšeg izbegavanja. Jer samo par razmenjenih reči sa njima, značilo je sramotu.

Izvor: Profimedia

Društvo starog Rima je bilo klasno orijentisano i to nije nikakva novina. Međutim, čak i sa ovim saznanjem mnoge od predrasuda ovog društva su za većinu modernih ljudi šokantne. Jedna od njih je i podela na dostojne i nedostojne profesije, od kojih su ove druge neretko smatrane zloglasnim. One sa sobom ne samo da su donosile sramotu, već su u nekim slučajevima - lišavale određenih prava.

Ciceron govori o ovoj razlici između profesija na hladan i jasan način, svojstven jednom rimskom aristokrati. Dostojanstvene profesije ili liberales, su prema njegovom mišljenju bile namenjene samo za one kojima je cilj bio opšte dobro: medicina, arhitektura, pravo, podučavanje i politika - najveće dostojanstvo kome je čovek mogao da teži.

S druge strane, nedostojne profesije ili inliberales et sordidi su bili oni poslovi koji su podrazumevali fizički napor ili stavljanje u službu drugima: zanimljivo je da u ovu kategoriju spadaju i delatnosti poput trgovine i zanata, jer se obavljaju isključivo sa željom za profitom i bez ikakve posebne dobrobiti za zajednicu. Osnovna ideja je bila da ovi poslovi ne zahtevaju nekakav talenat, da svako može da ih radi i da zato ne mogu doprineti dostojanstvu pojedinca koji ih obavlja.

Koji su to poslovi bili među najozloglašenijim u starom Rimu?

Popularni, a bave se zloglasnim zanimanjem

Paradoksalno, ali gladijatori i kočijaši su uprkos obavljanju zloglasnih poslova u isto vreme bili i svojevrsne sportske zvezde. Domicijan Ulpijan, pravnik i učitelj cara Aleksandra Severa, tvrdio je da ova zanimanja ne treba smatrati zloglasnim, jer borbe i trke nisu bile samo zabava - već i demonstracija snage i vrline, veoma važnih vrednosti za Rimljane.

Sramota, u rimskom svetu je predstavljala gubitak građanske časti iz različitih razloga: izvođenje dela koje se smatra nemoralnim, osuda na sudu za prevare i konačno, zarađivanje za život na način koji se smatra nedostojnim. U poslednju kategoriju su spadali ljudi čiji je rad podrazumevao stavljanje u službu drugima: gladijatori, kočijaši, glumci, muzičari i prostitutke.

Konobarisanje je takođe bilo neprihvatljivo: u restoranima se nudila ne samo hrana i piće, već i seksualne usluge konobarica, što ih je praktično stavljalo u istu ravan sa prostitutkama. Stoga je i ova profesija smatrana zloglasnom, do te mere da je čak i govoriti ili biti viđen u javnosti sa njima bilo nečasno - zbog čega su po zakonu morali da farbaju kosu u boje poput narandžaste, radi lakše identifikacije. Zato su se ovim zanimanjima, uglavnom bavili robovi i stranci - koji ionako nisu smatrani jednaki sa Rimljanima.

Pored javne sramote koja su ovakva zanimanja sa sobom nosila, ona su donosila i ograničenje određenih političkih i zakonskih prava. Poput nemogućnosti glasanja ili obavljanja bilo koje javne funkcije. Zakonski nisu mogli biti postavljeni za staratelje, njihovo svedočenje na sudu nije uzimano u obzir i neretko su podvrgavani fizičkom kažnjavanju. Jednostavno smatrani su građanima drugog reda.