Roman na staroegipatski način: Priča Sinuheja ili zašto Egipćani nisu želeli da umru van svoje domovine?

Iz perioda Srednjeg kraljevstva datira književno delo koje se uzima za prvi poznati roman na svetu.

Izvor: Profimedia

Radnja ove priče je u potpunosti izmišljena, ali je delo zasnovano na stvarnom događaju: ubistvu faraona Amenemesa I, ocu faraona Sesostrisa I koji je prema Herodotovim rečima vršio pohod na Evropu - tačnije Skite i Tračane. 

Umreti daleko od Egipta je najveća kazna

Zaplet je sledeći: Sinuhe, član dvora, beži iz odatle kada čuje kako izdajnici pričaju o ubistvu faraona. Da ne bi bio optužen za izdaju, otišao je u Persiju, gde mu je znanje donelo visok društveni položaj. On je tamo čak stvorio i porodicu i živeo u miru i blagostanju dugi niz godina. Ali Sinuhe je dane provodio u žudnji za domovinom, gde se konačno vraća za vreme faraona Sesostrisa I. 

Nakon što je napokon stigao u domovinu dočekan je sa svim počastima, uz reči faraona: "Nećeš umreti u tuđini, neće te tuđini sahraniti, nećeš biti umotan u ovnujsku kožu i neće ti se praviti humka. Predugo lutaš po zemlji, pomisli na starost i dođi".

U stvari, za Egipćanina je činjenica - smrt bilo gde van domovine bila najgora stvar koja mu se mogla dogoditi. Dakle, pouka čitave radnje je da Sinuhe i bilo ko drugi, jedino mogu dostići mir i nadu za srećnim večnim životom ukoliko umru u Egiptu. Jer će mu tu biti obezbeđena odgovarajuća sahrana i pogrebni obredi koji će garantovati za njegovu dušu.