Misterija Betovenove smrti: DNK analize pramenova kose slavnog kompozitora otkrivaju od koje bolesti je preminuo?

23.03.2023 08:53

Iako se godinama mislilo da je preminuo usled trovanja olovom, nova istraživanja ukazuju da je u pitanju možda bilo nešto sasvim drugo.

Izvor: Profimedia

DANAS se smatra jednim od najvećih kompozitora u istoriji, a njegova najpoznatija dela su V simfonija, VI simfonija, IX simfonija, Za Elizu, Patetična sonata i Mesečeva sonata. Ipak, on je već u svojim ranim 20-im počeo da gubi sluh, da bi do kasnih 40-ih potpuno ogluveo. Sve ovo bilo je praćeno brojnim drugim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti jetre.

Zabrinut za svoje zdravlje, Ludvig van Betoven se 1802. godine obratio svom prijatelju i lekaru Johanu Adamu Šmitu. Međutim, Šmit je ubrzo preminuo, a Betoven je nastavio svoju borbu narednih 25 godina, da bi 1827. umro od bolesti koja mu je sve te godine zadavala muke. Skoro dva veka nakon ovog događaja, naučnici su izvršili analize koje su ukazale da je za sve ovo postojala kako genetska tako i virusna osnova, čime je konačno stavljena tačka na nagađanja o poreklu njegove bolesti.

"Ne možemo sa sigurnošću reći od čega je Betoven premiuo, ali sada možemo barem da potvrdimo prisustvo značajnog naslednog rizika i infekcije virusom hepatitisa B", navodi u saopštenju koautor studije Johanes Krause, profesor genetike na Institutu Maks Plank za evolucionu antropologiju.

Pet pramenova otkriva istinu

Naučnici koji su radili na ovoj studiji su za potrebe analize dobili osam pramenova kose za koje se verovalo da su pripadali slavnom kompozitoru. Nakon DNK analize i upoređivanja određenih delova istraživači su zaključili da je pet pramenova pripadalo Betovenu.

Daljim analizama je ustanovljeno da je slavni kompozitor imao genetsku predispoziciju za bolesti jetre uzrokovanih naslednim faktorom koji se naziva hemohoromatoza. Što kako istraživači predlažu, u kombinacijii sa njegovom sklonošću prema alkoholu i infekcijom hepatitisom B dovodi do razvoja spomenute bolesti.

"Uzimajući u obzir njegovu medicinsku istoriju, vrlo je verovatno da je u pitanju bila kombinacija ova tri faktora, ali buduća istraživanja će morati da razjasne u kojoj meri je svaki faktor uticao na njegovo zdravlje", otkriva autor studije Tristan Beg, genetičar i doktorant biološke antropologije na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji.

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Current Biology.