U njima se nalazio rezervoar koji je primao 8 miliona litara vode: Trajanove terme - monumentalna kupatila starog Rima

Car Trajan je 22. juna 109. godine svečano otvorio terme, koje su smatrane vrhuncem arhitekture tog perioda i zvog toga nazvane "carske".

TOKOM drevnih dana Republike, Rimljani nisu mnogo vodili računa o ličnoj higijeni. U kućama su imali samo mala kupatila lavatrinae, u kojima su svaki dan prali ruke, a svakih deseti dan noge i celo telo. Tek početkom 2. veka p.n.e., Rimljani stiču naviku da se svakodnevno kupaju, što je dovelo do izgradnje odgovarajućih prostora, opremljenih toplom vodom.

Ubrzo je izgrađeno na stotinu kupatila i privatnih objekata, a krajem 1. veka p.n.e. počinju da se grade javna kupatila većih dimenzija po imenu terme - thermae.

Rim dobija primerena kupatila

Ali 109. godine, na ostacima starijih građevina, car Trajan, naređuje da se izgrade terme koje su definisane kao carske i po čijim uzorima su izgrađene Кarakaline i Dioklecijanove. Ova kupatila su smatrana veoma inovativnim zbog svoje dekoracije, rasporeda unutrašnjih prostora i lokacije kompleksa. Za izgradnju je upotrebljavan žuti vulkanski kamen, keramika, cigle i vulkanska šljaka sa Vezuva. Pored toga usavršena je i izgradnja svodovima, koji su prevazišli ograničenja drvenih greda. 

Izgradnja kupatila zahtevala je izuzetan inženjerski napor. Bilo je potrebno napraviti veštačku platformu, dimenzija 330 x 315 metara, delimično oslonjenu na sistem svodova koji su pokrivali terase, bašte i prostorije u prizemlju, kao i druge susedne zgrade. Tvorac ovog idejnog rešenja je bio arhitekta Apolodor iz Damaska, kome se pripisuje izgradnja najvećih urbanih projekata tog vremena - terme, novi carski forum - najvećeg i najmonumentalnijeg od svih, i rekonstrukcija Panteona. 

S druge strane, postojao je i problem snadbevanja velikim količinama vode neophodnim za kupatila. Stoga je izgrađena Aqua Traiana, akvadukt koji je dopremao vodu iz različitih prirodnih izvora u blizini jezera Bračano u rezervoar kapaciteta 8 miliona litara vode, koji se nalazio u severoistočnom uglu kupatila. 

Šetnja kroz Trajanove terme

Korisnik je ulazio u terme kroz propilej, monumentalni ulaz koji se nalazio na severu. Čim bi prošao - natatio ili veliki bazen, ulazio je u apodyteria-um ili svlačionice. Odatle je, nag i uglavnom namazan parfimisanim uljem, odlazio u arenu, veliko dvorište sa tremom, gde je mogao da trenira, pa čak i da učestvuje na turnirima.

Posle treninga zaputio bi se ka bazenima sa toplom vodom po imenu caldarium i tepidarium. Nakon čega je mogao da bira da li će otići u veliku centralnu prostoriju, pokrivenu sa tri visoka svoda i opremljenu sa četiri kade ispunjene hladnom vodom koja se nazivala frigidarium ili u natatio, otvoren bazen pun hladne vode.

Кada bi se kupanje završilo i korisnik se ponovo obukao, on bi napuštao centralni deo kupatila i odlazio u šetnju kroz bašte koje su ga okruživale bogato ukrašenim porticima, nimfejima ili monumentalnim fontanama i bibliotekama. 

Kako su prostorije i voda u Trajanovim termama zagrevane?

Prostorije su bile tople zahvaljujući sunčevim zracima, koji su prodirali kroz velike prozore, kao i kotlovima ili praefurnia, u podzemlju, koji su zagrevali vodu za kupanje unutar kompleksa i istovremeno stvarali topli vazduh koji je cirkulisao ispod poda. Ovaj pod je bio smešten na nizu stubova od cigle - sistem nazvan hipokaust, čiji je pronalazak Plinije Stariji pripisao Sergiju Orati.

Da bi regulisali temperaturu, robovi u kupatilu su otvarali i zatvarali otvore peći iz podzemnog prolaza. Dim od sagorevanja i vreli vazduh putovali su unutar pregrada i svodova kroz keramičke cevi - tubuli. A postojali su i ventili koji su regulisali brzinu kretanja dima i temperaturu prostorija, koja je mogla dostići i do 50º Celzijusovih.

U kupatilu je postavljen i testudo alvei ispod svake od četiri bazena u caldarium-u. Ovo je bio uređaj koji je osiguravao da se zagrejana voda u toplim bazenima ravnomerno raspoređuje. Bila je to šuplja metalna posuda, koja se nalazila direktno iznad peći. Jedan njegov kraj je bio u kontaktu sa bazenom, a procesom konvekcije voda je cirkulisala u njega iz bazena i, kada se zagreje, vraćala se u bazen.

Trajanove terme su bile u upotrebi sve do požara koji se dogodio u 9. veku. Da bi se u narednom periodu njeni zidovi koristili kao izvor materijala koji je poslužio za gradnju novih zgrada sve fo kraja 19. veka.