Ranije nego što se prvobitno pretpostavljalo: Kada i zašto su ljudi počeli da ratuju?

Analizom lobanja naših predaka iz neolita, naučnici su došli do zanimljivog otkrića.

"Izgleda da neprijateljstva između grupa nisu bila nova pojava", kažu istraživači. "Ali su praksa, veličina i rasprostiranje pretrpeli dramatične promene tokom ovog perioda. Pre svega, zbog gomilanja imovine."

Šta nam govore povrede na lobanjama? 

Za potrebe svojih istraživanja, međunarodni tim naučnika je analizirao lobanje 2.300 osoba koje su živele između 6.000. i 2.000. godine p.n.e., prikupljenih sa 180 različitih mesta u severozapadnoj Evropi. Povrede glave koje su otkrili ukazaće im da su one uglavnom nastale usled upotrebe prekomerne sile i oružja. 

Osteoarheolog Lindi Fibiger sa Univerziteta u Edinburgu, smatra da je ovo jedan od najsigurnijih načina da se otkriju tragovi nasilja i neprijateljstava među ljudima. Jer se sposobnost razlikovanja smrtonosnih povreda i posmrtnih fraktura dramatično poboljšala poslednjih godina:  "Vidimo značajan porast nasilnih događaja koji su dovodili do masovnih smrti".

Ovo je bilo posebno primetno u najranijem periodu neolita srednje Evrope, kada je svaka deseta osoba imala povredu lobanje. Dalje, utvrđeno je da su naši neolitski preci u to vreme najviše koristili kamene sekire, strele, kremene noževe, drvene toljage, kamen, kao i vrhove i praćke od rogova da nanesu povrede.

"Nasilje u neolitskoj Evropi je ponekad dostizalo takav nivo da su uništavane čitave zajednice", tvrde istraživači.

Šta je bio uzrok? 

Posebno upadljiva činjenica je - što su ljudi formirali veće zajednice, to su i oni postajali sve nasilniji. "Najverovatnije objašnjenje je da se ekonomska osnova društva promenila", kako tvrdi arheolog Martin Smit sa Univerziteta Bornmut u Engleskoj. 

Sa sedelačkim načinom života, ljudi su počeli da poseduju imovinu i zemlju. Ubrzo je nastala i društvena nejednakost. A oni koji su bili manje uspešni, bi najverovatnije s vremena na vreme pribegavali kolektivnom nasilju kao alternativnoj strategiji za uspeh. Iako su istraživači i u ranijim periodima zabeležili postojanje nasilja među ljudima, njegov obim i učestalost se dramatično promenio tokom neolita. 

"Može se pretpostaviti da je rat kao društvena strategija dobio na značaju i pružio pojedincima i grupama mogućnost da se afirmišu na račun drugih", zaključili su istraživači. Obrazac koji opstaje do danas.