Osmi od dvanaest Herkulovih podviga: Koga je starogrčki heroj morao da osveti pre nego što se vratio u Mikenu?

Ovaj put miljenik bogova je morao da uhvati životinje ljudoždere, ali i da osveti smrt dobrog prijatelja.

Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Nalazile su se vezane gvozdenim lancima za bronzane jasle u gradu Tiridi i zvale se Podargos, Lampon, Ksantos i Deinos. Prema jednoj od verzija Herkul je sa sobom preko Egeja poveo dobroboljce koji su mu pomogli da savlada konjušare koji su čuvali kobile i zajedno sa njima ih oterao do mora. Međutim, u jednom trenutku on je shvatio da ih jure Diomedovi ljudi pa je nesvestan da su kobile nekontrolisane, ostavio svog omiljenog saputnika Abdera da ih čuva. Po povratku imao je šta da vidi - kobile su mučile dečaka sve dok ga nisu ubile. U znak osvete Herkul je Diomedom nahranio kobile, a zatim osnovao Abderu u čast preminulog prijatelja. 

Prema drugoj verziji, Herakle je tokom noći uspeo sam da oslobodi kobile i brzo iskopao rov kroz poluostrvo, kroz koji je preusmerio reku i poplavio ravnicu. Kada su Diomed i njegov narod krenuli da beže, miljenik bogova ih je poubijao i nahranio kobile njihovim telima. 

Bez obzira što postoji još nekoliko verzija ovog zadatka, svima je zajedničko da su se kobile smirile nakon što bi pojele ljudsko meso, što je Herkulu pružilo mogućnost da ih bez problema odvede kod kralja Euristeja. I ovde opet dolazimo do trenutka kada postoji nekoliko verzija mita - prema jednom kralj je životinje posvetio Heri i dozvolio im da slobodno lutaju. Dok ih je prema drugom posvetio Zevsu i naredio da se odvedu na planinu Olimp. Međutim, kako Zevs nije hteo da prihvati ove darove, on je poslao vukove, lavove i medvede da ih ubije. 

Prema nekim verovanjima i legendama, potomci ovih kobila su korišćeni i tokom Trojanskog rata, a neki su čak preživeli i do vremena Aleksandra Velikog.