Žrtva je bacana u kazan, a potom bi usledila neopisiva bol i smrt - kazna kuvanjem, koja se možda još uvek primenjuje?

03.02.2023 14:00

Tokom istorije zabeleženo je nekoliko primera u kojima su ljudi osuđivani na smrt ovom izuzetno surovom i bolnom metodom.

Izvor: Profimedia

GODINA JE 1532. Kuvar biskupa iz Ročestera, Ričard Rouz, sedi u sudnici i čeka izricanje presude. Pre samo par meseci on je bio slobodan čovek. Međutim, sve se promenilo jedne večeri, kada je po nagovoru poznanika u kašu koju je poslužio biskupu Džonu Fišeru i njegovim gostima sipao nepoznati beli prah. Iako mu je on tvrdio da je u pitanju laksativ i da će biti dobra šala ukoliko im to podmetne, ispostavilo se da je u pitanju bio otrov.

U njegovu priču niko nije verovao. Bilo kako bilo, uskoro će morati da se suoči sa pravdom. Jer, iako su biskup i njegovi gosti preživeli, dva prosjaka koja su naknadno dobila hranu su preminula. Čuo je čak i govorkanja da se u čitav slučaj umešao i kralj Henri VIII, koji se obratio Domu lordova i zatražio donošenje novog statuta prema kom je uvedena nova kazna.

I dok su mu se razne stvari vrzmale po glavi, začuo je: "... kazna kuvanjem do smrti.".

Korišćena je i pre, a i posle slučaja Fišer

U holandskom gradu Deventeru i danas se može videti kotlić u kom su kuvani ljudi.

Gore opisani događaj stvarno se dogodio, a danas mnogi veruju da je u celu zaveru bio uključen sam kralj Henri VIII. Naime, biskup je dugo vremena odbijao da poništi kraljev brak sa Katarinom od Aragona i izda dozvolu za sklapanje brak sa Anom Bolen. Iako ima i onih koji veruju da je za pokušaj trovanja direktno odgovorna porodica Bolen. Šta god da je istina kada je u pitanju ovaj događaj, kralj je na kraju uspeo u svojoj nameri. U istoriji Engleske je ostalo zabeleženo da je ova vrsta kazne korišćena još svega nekoliko puta, pre nego što je zvanično ukinuta 1547. godine.

Takođe, ona je nekoliko puta upotrebljena i zabeležena u drugim evropskim kraljevstvima i državama. Kako pre opisanog događaja, tako i posle. Jedan od poznatih primera bio je i navodni čarobnjak iz Škotske, po imenu Vilijam de Soul. Pošto se prema tvrdnjama svedoka družio sa zlim duhovima, određena mu je kazna kuvanjem do smrti, 1321. godine.

U Svetom rimskom carstvu, njom su se kažnjavali falsifikatori novčića. A u Nirnbergu je zabeležen i slučaj kažnjavanja kuvanjem za silovatelja i ubicu majke iz 1392. godine. Drugim rečima, spominjane ove kazne nije bilo često, ali ono što se da zaključiti iz dostupnog jeste da je korišćena za najgore prestupnike i veleizdajnike sve do 17. veka.

Da nisu samo Evropljani koristili kaznu ovog tipa, govori i primer japanskog Robina Huda iz 16. veka - Išikave. Naime, i on je kao i odmetnik iz Šervudske šume krao zlato i davao siromašnim. To je na kraju rezultiralo njegovim hapšenjem i osuđivanjem na kuvanje do smrti. Iako mnogi danas tvrde da je on bio sam lopov, na kom je primenjena vrsta kazne koja je uglavnom korišćena za zarobljene nindža ratnike, on do danas ostaje najpoznatiji čovek u ovom delu sveta na kom je ista i izvršena.

Medicinski radnici veruju da je ova vrsta kazne bila izuzetno bolna, kao i da su u primerima kada je bacana u hladnu vodu koja je postepeno zagrevana - žrtve proživljavale sporu i psihički iscrpljujuću agoniju zbog koje su verovatno neretko padale u nesvest.

Moderna vremena

Tokom 20. i 21. veka zabeleženo je nekoliko slučajeva za koje neprofitna organizacija InsightCrime sumnja da je korišćen metod kuvanja do smrti. Pre svega ovo se odnosi na peruansku militantsku organizaciju Sendero Luminoso, koja je delovala između osamdesetih i početka 2000. godina.

Danas postoje i oni koji tvrde da sličan metod koriste - samo sa motornim uljem i bez kazana - pripadnici ISIS-a prilikom mučenja žrtvi, kao i pripadnici meksičkih katela koji ovu surovu kaznu primenjuju na policijske doušnike.