Legenda kaže da je rođena u vodi, lepša od bilo čega drugog: Afrodita - boginja ljubavi oko koje su se otimali i bogovi

Bila je toliko lepa i nezasita da su samo dva boga sa Olimpa uspela da ne podlegnu njenim čarima.

Prema Homerovoj verziji, Afrodita je bila ćerka Zevsa i Dione, što je čini boginjom druge generacije. Međutim, Hesiod navodi da je Afrodita rođena nakon što je Urana kastrirao njegov sin Kron. Ona je izronila na školjci iz vode u koju su upale njegove genitalije, gola i lepša od svega što je iko ikada video. 

Stoga ne čudi da je ona često posmatrana kao najuzvišeniji ideal ženske lepote i predstavljana kao lepa i simetrična devojka. Ponekad joj je dodavan i neki od Erosovih atributa poput magičnog pojasa, školjke, goluba ili ruža. A najčuvenije skulpture sa njenim likom tokom antike su napravili Alkamen, Praksitel i Aleksadros, što je kasnije poslužilo kao uzor mnogim umetnicima koji su pokušavali da dostignu ideale klasične grčke umetnosti. 

Afrodita stiže na Olimp i pravi pometnju

Prilikom svog dolaska na Olimp, ona je izazvla pravu pometnju jer su svi bogovi želeli da je imaju za sebe. A jedine koje su bile imune na njenu lepotu i moći su bile Artemida, Atina i Hestija. Da bi sprečio dalje razmirice, bog Zevs ju je udao za najružnijeg među njima, boga Hefesta. Vremenom će se pokazati da ovo nije bilo efikasno rešenje, jer Afrodita nije ostala verna svom mužu. 

Prema mitologiji, njen napoznatiji ljubavnik među božanstvima je bio Ares. Međutim, jednom prilikom ih je bog Sunca, Helios, spazio i obavestio Hefesta. Ljut, bog vatre i kovačkog zanata je napravio finu mrežu uz pomoć koje ih je zarobio dok su ležali u krevetu. Tu se njegova osveta nije završila i on je pozvao sve bogove da ih vide, a kako priča dalje navodi, oslobodio ih je tek nakon što mu je Posejdon ponudio da plati njihovu slobodu. 

Ali, Hefest nije ni slutio da je Posejdon to uradio sa samo jednim ciljem. Naime, kada je video golu Afroditu na krevetu on se opet zaljubio u nju i rešio da je osvoji. Iz ove ljubavi se rodila i ćerka Rodu, ali da stvar bude još komplikovanija ona se u međuvremenu vratila Aresu, kome je rodila čak osmoro dece - četiri Erosa, Dima, Harmoniju, Foba i Andrestu.

I tu nije kraj preljubama, jer je zavela i Hermesa i rodila mu Hermafrodita, kao i Dionisa kome je potom rodila Prijapa. Čini se da su samo Zevs i Had uspeli da odole čarima boginje ljubavi, ali za ovo postoji i logično objašnjenje jer su prvog mnogi smatrali njenim ocem, a drugi nikada nije ni živeo na Olimpu. 

Samo tri smrtnika su je videli nagu

Afrodita se prvi put u običnog čoveka zaljubila prilikom posete Podzemlju, a čitav slučaj i svađa sa boginjom Persefonom oko ljubavnika je završila pred Zevsom. Međutim, kada je Adonis sam rešio da ipak bude sa bpgonjom ljubavi, Persefona je poslala divlju svinju da ga ubije. 

Drugi put se zaljubila u smrtnika kada je upoznala trojanskog princa po imenu Anhis, nakon čega je rešila da se pretvara kako je i sama princeza. Ubrzo ga je zavela i odvela u krevet, a nedugo potom je rođen Eneja.

Njen treći i verovatno najpoznatiji ljubavnik među smrtnicima je bio Paris i u njega se zaljubila nakon što je on dobio zadatak da proceni koja od tri boginje - Afrodita, Hera ili Atina jeste najlepša. Pošto se Afrodita obećala Parisu ukoliko je odabere, on je izabrao nju. Mitologija navodi da je upravo njihova ćerka Jelena, izazvala Trojanski rat.