Popularni predmeti srednjeg veka: Relikvije su bile toliko tražene da ni falsifikati nisu bili retkost

17.01.2023 12:50

Kako je rasla popularsnot relikvija tako je i potražnja za njima postajala sve veća, zbog čega se u jednom trenutku pojavljuju i falsifikati poput pupčane vrpce Bogorodice ili pera Svetog Duha.

Izvor: Profimedia

RELIKVIJE se definišu kao ostaci mučenika ili svetaca, bilo da je u pitanju kosa ili kosti i predmeti koji su na neki način povezani sa njima. One se obično čuvaju u tzv. relikvijarima, ispod oltara ili u kapeli crkve sa ciljem da ih vernici celivaju praznicima. Tokom vremena njihova popularnost je strmoglavo rasla, a ljudi su im pripisivali i isceliteljska svojstva, zbog čega nisu oklevali da pređu stotinama kilometara dug put da bi im se polonili.

Posao sa relikvijama

Upravo zbog ove njihove čudotvorne prirode, tokom srednjeg veka dolazi do procvata trgovine relikvijama. Cela tela ili određeni delovi svetitelja su kružili svuda, zajedno sa raznim predmetima za koje se verovalo da su u nekom trenutku bili u kontaktu sa Isusom, Bogorodicom, apostolima ili drugim svecima. Među njima su se često nalazila i oruđa kojim su prvi hrišćani mučeni, ali i zemlja iz Koloseuma koja je upila njihovu krv tokom pogubljenja i mučenja.

Jedno od omiljenih mesta za "sakupljače" relikvija su bile i rimske katakombe, a zabeležen je i primer đakona Deusdona iz 9. veka, koji je osnovao udruženje za njihovu prodaju nakon čega je počeo da ih izvozi van Italije. Međutim, kako je potražnja rasla, predmeti su postajali sve ređi. Dakle, logičan sled događaja je bio da se nakon početnog interesovanja za mošti ili predmete vezane za Hrista, apostole ili mučenike, ono proširi i na posmrtne ostatke manje bitnih svetaca, episkopa, pa čak i kraljeva i aristokrata koji su tokom života bili religiozni.

Tržište relikvija preplavljuju prevaranti

Pored sveštenstva, nabavljali su ih i obični ljudi kako bi ih držali u svojim domovima, torbama ili ih kačili oko vrata u uverenju da ih štiti božanska sila. Mnoge relikvije prelazile su iz ruku jednog u ruke drugog čovek, zato su neke od njih rasparčavane, dok su druge falsifikovane. Ovo objašnjava zašto od fragmenata za koje se mislilo da predstavljaju najvažniju relikviju hrišćanstva - Istinskog krsta ili lignum crucis, koje je pronašla Кonstantinova majka - moglo da se napravi nekoliko njih.

Stoga, da bi se izbegle česte prevare koje su smišljali trgovci, dozvoljeno je da se mošti testiraju - ako nisu činila čuda, smatrale su se lažnim. Osim toga, Crkva je uvela kaznu za prevaranate u vidu osude na Čistilište. Ali izgleda da ništa od toga nije uplašilo domišljate trgovce koji su uspeli da falsifikuju i prodaju najneobičnije vrste relikvija, kao što je Isusova koža, pupčana vrpca Bogorodice, pero Svetog Duha ili uzdah Pravednog Josifa koji se i dana čuva.