Rekonstruisano ubistvo srednjovekovne žrtve - i njeno lice: Zašto naučnici misle da se iza svega krije složen motiv?

Antrolopološkim analizama lobanje mladića iz srednjeg veka, utvrđeno je da je njegova smrt bila klasičan primer brutalnog nasilja i prekomenre upotrebe sile.

Glavna autorka studije Kjara Tesi, antropolog u Centru za osteoarheologiju i paleopatologiju Univerziteta u Insubriji u Italiji, je sa svojim kolegama došla do ovog zaključka nakon analize skeletnih ostataka žrtve uz pomoć savremenih forenzičkih tehnika - uključujući kompjuterizovanu tomografiju i preciznu digitalnu mikroskopiju povreda lobanje.

Brutalno ubistvo

Tesi je rekla da je mladić verovatno blokirao ili izbegao početni napad, iako je prvi udarac izazvao plitku leziju na vrhu lobanje. Međutim, kada se okrenuo kako bi pobegao, "žrtva je ubrzo zadobila druga dva udarca, jedan je pogodio region uha, a drugi zadnji deo vrata", rekla je ona.

"Na kraju, verovatno iscrpljen i licem okrenut nadole, je zadobio poslednji udarac u potiljak - koji je izazvao trenutnu smrt. Ovo očigledno preterivanje ukazuje na to da je možda postojao složen motiv za ubistvo", objasnila je Tesi.

Pored toga utvrđeno je i da su sve povrede nanete istim oružjem - verovatno mačem, dok položaj rana sugeriše da je povrede naneo jedan napadač. Istraživači su pretražili i istorijske zapise u pokušaju da utvrde identitet žrtve, ali ništa nisu uspeli da nađu. Potencijalan trag bi možda moglo da bude samo mesto sahrane - u delu crkve koji je predviđen za istaknute članove društva, što dalje implicira da je pokojnik najverovatnije bio član moćne lokalne porodice koja je i finansirala njenu izgradnju.

Za kraj kako bi kompletirali priču o mladiću koji je živeo u surovim vremenima i umro brutalnom smrću, naučnici su rešili da odrade i rekonstrukciju lica. Koja pored toga što im korsiti da otkriju neke pliće povrede na njegovoj lobanji, pruža i mogućnost da se savremeni čovek poveže sa žrtvom i saoseća, kako tvrde.