Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Decenije su bile potrebne da se njegov nagib smanji: Istraživanja potvrđuju da je Krivi toranj u Pizi u odličnom stanju

Autor Aleksandra Cvetić

Ko god je makar jednom pogledao u Krivi toranj u Pizi, ne može da se ne zapita - kada će se srušiti?

 Toranj u Pizi_529910596.jpg Izvor: Shutterstock / TravnikovStudio

MNOGIMA NEPOZNATA ČINJENICA je da su se inženjeri borili da toranj nekako vrate u uspravan položaj i pre nego što je projekat završen. U decenijama i vekovima koji su usledili ova nepravilnost je postajala sve izraženija, a mnogi su potrošili sate u potrazi kako da je isprave. 

U kakvom se stanju trenutno nalazi?

Najnovije istraživanje njegovog nagiba i stabilnosti je sproveo tim geotehničkih inženjera, a finansirala ga je neprofitna organizacija osnovana da nadgleda građevinske radove preduzete u cilju očuvanja ovog istorijskog mesta, koji su izjavili: "S obzirom da se radi o građevini staroj 850 godina sa nagibom od oko pet metara i sleganjem od preko tri metra, stanje u kom se nalazi Krivi toranj u Pizi je odlično".

U zemlji poznatoj po starim spomenicima i arhitekturi, Kriva kula u Pizi nije jedina istorijska građevina koja se pažljivo ispituje zbog straha od kolapsa. Naučnici su vekovima posmatrali pukotine na gležnjevima Mikelanđelovog Davida, u strahu da će se proširiti i uništiti jednu od ako ne i najsavršeniju skulptura na svetu. Ipak, dok Davidova sudbina još uvek nije osigurana, prema rečima naučnika Krivi toranj u Pizi bi trebalo da bude siguran najmanje narednih 300 godina, a možda i više. 

Ironično, istraživanja pokazuju da isto meko tlo ispod temelja tornja koje je prouzrokovalo njegov karakteristični nagib može zapravo da pruži određenu zaštitu od zemljotresa, stvarajući duže i manje destruktivne periode vibracija tokom podrhtavanja.

Istorijat "ispravke"

Izgradnja tornja u Pizi je započeta još 1174. godine, ali ubrzo nakon prvih nekoliko spratova svima koji su radili na projektu je postalo očigleno da nešto nije u redu. Ispostavilo se da su njegovi plitki temleji izgrađeni na nestabilnoj podlozi od blata, peska i gline koja je bila mekša na južnoj strani. Čim su to shvatili, inženjeri su pokušavali da isprave nagib, tako što su jednu stranu poslednjeg sprata učinili višom od druge.

Sa povećanjem nagiba, inženjeri su na razne načine pokušavali da reše problem. Do 1990-ih, toranj se naginjao na jug pod nagibom od 5,5 stepeni, u tom trenutku on je zatvoren za javnost, a italijanska vlada je angažovala grupu stručnjaka koji su radili na tome kako da ga spasu i spreče njegovo urušavnaje.

Predvođeni inženjerom Miahelom Jamiolkovskim, prvobitno su razmatrali mogućnost ubrizgavanja cementa ispod temelja. Međutim, na kraju su došli do zaključka da je ovo previše rizično o umesto toga su pokušali da "usidre" severnu stranu sa 900 t olovnih tegova. Kada ni to nije uspelo, iskopali su zemlju ispod severne strane kule. Vremenom ona je počela polako da se diže i okreće.

Decenijski projekat stabilizacije na kraju je završen 2001. godine, nakon čega se toranj ispravio za oko 40 centimetara i sada njegov nagib iznosi samo 4 stepena.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka