Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Neumorna potraga za slavom: Kako je papin sin Čezare prevrama stigao do titule vojvode od Romanje?

Autor Aleksandra Cvetić

Na prelazu iz 15. u 16. vek na svetsku pozornicu stupaju Bordžije, koje su svojom ambicioznošću uspela da ujedine najmoćnije plemiće Italije u strahu za svoje teritorije i titule.

 Čezare.jpg Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Godina je 1502, a hodnicima Vojvodske palate u Urbinu šetaju dva čoveka. Još uvek nisu uspeli da odmore od dugog puta koji su prevalili odavde do Firence, jer njihov domaćin zahteva da izađu pred njega. Dok prolaze kroz mrežu pustih hodnika, jedini pratilac u tami koja ih okružuje je škripa vrata. Konačno, biskup Soderini i političar Makijaveli stižu u sobu u kojoj ih čeka novi gospodar grada. Kada su podigli pogled, pod svetlošću sveća su ugledali istaknutu figuru čoveka koji čitavu Italiju drži u neizvesnosti - njegovo ime je Čezare Bordžija.

"Ovaj gospodin je zaista sjajan i veličanstven, a što se tiče rata ni jedan poduhvat mu se ne čini dovoljno malim. U potrazi za slavom i novim teritorijama je neumoran i ne poznaje ni strah ni umor. Sve ga to čini strašnim ali i pobednikom, ipak u obzir se mora uzeti i konstantna sreća koja ga prati."  Nikolo Makijaveli 

Brodžije smišljaju plan

Nakon smrti njegovog brata Đovanija, Čezare Bordžija je bio predodređen da ispuni ambiciozne političke planove svog oca pape Aleksandra VI i za svoju porodicu osvoji teritorije u Italiji. Nakon nekoliko neuspeha, prilika se ukazala kada je kralj Luj XII zajedno sa svojom vojskom 1499. godine, prešao Alpe i osvojio Milansko vojvodstvo uz tvrdnje da polaže pravo na novoosvojenu teritoriju kao deo porodičnog nasleđa.

Među njegovom vojskom našao se i Čezare sa svojim trupama, ali i skrivenim planom. Odmah nakon pada Milana, on je navodno krenuo ka Rimu sa 6.000 vojnika, 1.800 konjanika i opsadnom artiljerijom u kojoj su se isticali strašni francuski topovi velikog kalibra. Međutim, dok je prolazio kroz Romanju, izvršio je iznenadni napad i osvojio Imolu i Forli kojima je vladala Katarina Sforca. 

Samo nekoliko meseci kasnije, tačnije u jesen 1500. godine, Čezare je spremao svoju vojsku za pohod koji će učvrstiti njegovu dominaciju u regionu. U pratnji kondotjera, Bordžija je napustio Rim i osvojio Pezaro i Faencu, dok su Bolonja i Firenca na sličan način opkoljene, ali nisu i zauzete jer su bile pod zaštitom Francuske. I pored toga, on je imao skoro celu regiju pod svojom kontrolom što je njegovom ocu i papi bilo dovoljno da mu narednog proleća dodeli titulu vojvode. 

Vojvodina srećna zvezda 

Uznemireni njegovim napretkom nakon zauzimanja Urbina 1502. godine, Firentinska republika šalje kao ambasadore Soderinija i Makijavelija da ga posete i porazgovaraju sa njim. Čim su ušli u njegove odaje, vojvoda im je saopštio sledeće: "Ako me nećete za prijatelja, imaćete me za neprijatelja."

Delovalo je kao da ambicije porodice Bordžija ne znaju za granice, a čak su i ostale vojvode počele da brinu za sebe i svoje teritorije. Stoga su rešili da u septembru iste godine, održe tajni sastanak u blizini Peruđe. Međutim, zahvaljujući svojoj mreži špijuna, Čezare je saznao za zaveru i skovao plan. U mesecima koji su usledili uspostavio je prepisku sa nekim od zaverenika i ubrzo uspeo da ih podeli i unese razdor u njihove redove. Neprijatelji obuzeti nepoverenjem, jedan za drugim su Čezarea molili da se pomire.

Prilikom susreta, Čezare je istupio i zagrlio kao braću one koji su planirali njegovu smrt samo tri meseca pre toga. Ipak, kada su kondotjeri hteli da se povuku u odaje da bi odmorili, on ih je srdačno zamolio da ga otprate do palate, jer je želeo sa njima da razgovara o budućoj strategiji. Ubrzo nakon što je sastanak počeo, grupa naoružanih ljudi nasrnula je u prostorije i pohapsila sve goste. Do jutra, niko od njih više nije bio živ. 

Sreća okreće svoja leđa

Ono na šta Čezare nije računao je da će ubrzo nakon smrti svog oca i on 18. avgusta 1503. godine, pasti u postelju. Njegovi neprijatelji su iskoristili ovu priliku da ga napadnu i za nekoliko dana osvoje većinu teritorija koje je posedovao. Iscrpljen i dezorijentisan, podržao je imenovanje Đulijana dela Rovere za papu u zamenu za obećanje da će zadržati komandu nad papskim snagama i imovinom u Romanji.

Sam Makijaveli je odmah shvatio da je ovo bila fatalna greška: "Bordžija je zanesen bezobzirnim samopouzdanjem, do te mere da veruje da su obećanja drugih pouzdanija od njegovih". I zaista, papi Juliju II nije trebalo mnogo vremena da mu oduzme Romanju i naredi njegovo hapšenje. Čezare je uspeo da pobegne u Napulj, a zatim i u Navaru, ali sa ovim činom ambiciozni plan njegove porodice je zauvek propao. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka