Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Trećina populacije poticala od jedne žene: Istraživanja drevne DNK pružila nove uvide u istoriju Jevreja na tlu Evrope

Autor Aleksandra Cvetić

Do kakvog odgovora je došao međunarodni tim istraživača koji je analizirao genom 33 pripadnika Aškenazija sa srednjovekovnog groblja u Nemačkoj?

 Aškenazi Jevreji_579796522.jpg Izvor: Shutterstock / David Cohen 156

PRED SAM KRAJ 1. milenijuma, na prostoru Svetog rimskog carstva se formira jevrejska etnička grupa po imenu Aškenazi, koja je prema nekim procenama u 11. veku činila samo 3 odsto jevrejske populacije. U narednim vekovima oni će se razvijati, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag i doprinose koji će koristiti čitavom čovečanstvu.

"Ukoliko danas uporedite Aškenaze iz Sjedinjenih Država i Izraela, oni su genetski veoma slični, bez obzira na to gde žive deluju skoro kao ista populacija", kaže genetičar Šai Karmi sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Ali istraživanja drevne DNK koju je Karami sproveo zajedno sa međunarodnim timom istraživača pokazuje da je za razliku od današnje uniformnosti, zajednica Aškenaza u Erfurtu pre 600 godina bila daleko raznovrsnija genetski.

"Naš cilj je bio da popunimo praznine u našem razumevanju rane istorije jevreja Aškenaza kroz podatke dobijene iz drevne DNK", objašnjava Karmi.

Mala veličina populacije

I uspeli su u tome, jer sve je ukazivalo da se tzv. "efekat osnivača" u ovom regionu, dogodio pre 14. veka. Do ovog zaključka su pre svega došli posmatrajući mitohondrijalnu DNK - genetski materijal koji nasleđujemo od naših majki, na osnovu koje su otkrili da je oko 30 odsto ispitanika delilo jednu specifičnu sekvencu. Drugim rečima, rana jevrejska populacija Aškenaza je bila toliko mala, da je trećina poticala od jedne žene ukoliko posmatramo majčinu liniju.  

Dok je najmanje osam pojedinaca iz Erfurta takođe nosilo genetske mutacije koje izazivaju bolesti uobičajene kod savremenih pripadnika iste grupe, ali koje su retke u drugim populacijama - što je obeležje "efekta osnivača".

"Jevreji u Evropi su bili religiozna manjina koja je bila društveno segregirana, a periodično je i doživljavala progone", kaže genetičar Dejvid Rajh sa Univerziteta Harvard. Ipak, oni su se početkom 14. veka naselili u Erfurt i razvili se u jednu od najvećih zajednica Aškenazija u Nemačkoj. 

Mnoga pitanja ostaju bez odgovora, poput toga kako su srednjovekovne aškenaske jevrejske zajednice postale genetski različite, koliko su rani Jevreji Aškenazi bili povezani sa Jevrejima Sefardima i kako su moderni Jevreji povezani sa onima iz drevne Judeje? Ali autori se slažu da ova studija pruža dobru osnovu za dalja proučavanja. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Рашо

Добар покушај али ипак ... статива. Наравно да данас Ашкенази имају велику генетску подударност са становништвом у Израелу јер су се управо они и населили у Израел после 1948! Објасните ви нама зашто Ашкенази, ако су Јевреји, не говоре хебрејски, не користе јеврејско писмо, не исповедају јудаизам по Тори, ...? Можда, ипак, ту треба убацити причу о Хазарима јер тако све постаје јасно!

Najnovije

Priroda

Nauka