Japanci svoje polomljene stvari "spajaju zlatom": Kako je (navodno) nastao kintsugi?

Ova tehnika spajanja zlatom je mnogo više od umetničkog pravca i prelazi u domen filozofije koja slavi nesavršenosti.

Izvor: Shutterstock

Ova tradicionalna japanska umetnost koristi poseban prah plemenitih metala - zlata, srebra ili platine kako bi se pukotine popunile, a slomljeni delovi grnačrskog predmeta ponovo sastavili. Jednom kada se spoje, pukotine blistaju novim sjajem koji daje unikatnost. Međutim, filozofija koja stoji iza ove tehnike je mnogo dublja i inspirativnija nego što se to na prvi pogled čini. Jer ona slavi i veliča jedinstvenu istoriju koja se krije iza svakog pojedinačnog predmeta, naglašavajući njegove nesavršenosti umesto da ih sakrije. 

Prihvatiti nesavršenost

Lepak koji se tradicionalno koristi za spajanje se naziva uruši lak, i on se dobija iz biljke Rhus verniciflua. Kinezi i Japanci ga koriste hiljadama godina unazad, prevashodno za pravljenje oružja. Ali kada je tokom 15. veka Ašikaga Jošimasa polomio svoju omiljenu šolju čaja, bio je toliko očajan da ju je poslao u Kinu da je poprave. Nezadovoljan rezultatom, vlasnik je potražio pomoć lokalnih zanatlija. 

Kada su videli koliko je Ašikaga uporan u svojoj želji da "popravi" svoju šolju, majstori su rešili da je preobraze i pretvore u dragulj ispunjen lakiranom smolom i zlatom u prahu. Istraživači tvrde da se možda i nije sve odigralo tako kako nam narodno predanje danas govori, ali da to jeste veoma plodonosan period u Japanu kada je umetnost u pitanju. Stoga, je najverovatnije da je priča malo preuveličana, ali ona i dalje ima dosta elemenata koji su istiniti. 

Kintsugi tehnika sugeriše mnogo stvari - ne treba da bacamo polomljene predmete, jer to ne znači da je on uništen već da može postati veoma vredan uz dosta truda. Suština je da svako od nas treba da uči iz negativnih iskustava i uzme ono najbolje iz njih - što nas na kraju čini jedinstvenim i vrednim.