Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kazna za kukavice: U slučaju izdaje legionari su morali da izvlače kamenčiće koji su odlučivali njihovu sudbinu

Autor Aleksandra Cvetić

Najpoznatiji primer decimacije se dogodio nakon Spartakovog ustanka, kada je veliki broj rimskih vojnika pobegao sa bojnog polja.

 Dezerterstvo_674023999.jpg Izvor: Shutterstock

SVANULO je u jednom od logora koji su rimske legije podigle duž reke Majne u Germaniji. Ispod olujnih oblaka okupljeni su dezerteri iz bitke koja je vođena protiv varvarskih plemena sa granica Carstva. Među njima se nalazio i Rutilio, legionar koji se molio bogovima da mu vode ruku u trenutku kada mu centurion bude pružio vreću sa šarenim kamenjem. Kiša je počela da pada, i to baš u trenutku kada je komandir izašao iz šatora i spremao se da posmatra jednu od najgorih smrtnih kazni na koju je rimski vojnik mogao da bude osuđen. 

Jedan od deset

Red i disciplina su oduvek bili jedan od glavnih stubova rimskih legija. A mnogi danas smatraju da je slepa poslušnost njihovih vojnika predstavljala razliku koja im je garantovala uspeh. Međutim, nekada se dešavalo da čast legionara bude dovedena u pitanje. Stoga je osmišljen način da se kazne svi oni koji su se usudili da dezertiraju i napuste svoje drugove na bojnom polju ili oni koji su se usudili da dovedu u pitanje neređenje koje im je izdato i zvala se - decimacija ili prevedeno na srpski jezik "desetkovanje".

Ona nije bila uobičajena kazna poput javnog bičevanje u slučajevima kada bi neki od stražara zaspao, a bila je gora i od missio ignominiosa-a koji je podrazumevao gubitak penzije nakon 20 godina službe u vojsci. Bila je surova i njen primarni cilj je bio da zastraši sve one koji i pomišljaju da izdaju Rim

"Ako bi neka od kohorti pobegla iz bitke, on - u ovom slučaju car Avgust - ih je desetkovao, a preživele je hranio ječmom".

Svetonije

A izgledala je ovako - nakon što se oforme kohorte, između grupe od deset dezertera je bacana vreća puna belog i crnog kamenja. Žrebom je odlučivano kog čoveka iz grupe ostatak mora da pretuče ili kamenuje na smrt, dok su oni srećniji kažnjavani tako što bi dobijali lošu hranu i tako što su morali da spavaju izvan palisade. Ukoliko neko iz grupe nije želeo da izvrši naređenje, ubijan je na licu mesta. 

Prvi tragovi o upotrebi ovakvog vida kažnjavanja se nalaze u izvorima koji izveštavaju o Samnatskim ratovima iz 294. godine p.n.e., iako je do danas najpoznatiji primer ove okrutne prakse događaj iz 73. godine p.n.e. - kada je Marko Licinije Kras naredio da se na ovaj način kazne svi vojnici koji su pobegli sa bojnog polja tokom Spartakovog ustanka. 

Rimski ponos 

Paradoks je da su ove vrste ekstremnih mera izazivale animozitet vojnika prema njihovim komandantima, što je na kraju imalo više štete nego koristi. Krivica je uvek prebacivana na trupe, dok su se generali u većini slučajeva izvlačili za svoje pogrešne taktike. Stoga ne čudi da je prestala da se upotrebljava već u Galbino vreme tj. oko 68. godine n.e..

I šta se na kraju dogodilo sa protagonistom priče sa početka? Кada je na njega došao red da izvuče kamenčić koji će odlučiti o njegovoj sudbini, Rutilio je pogledao u nebo i još jednom promrmljao molitvu bogovima. Zatim je rukom posegnuo u torbu i izvukao kamen - bele boje. Sa usana mu se oteo uzdah olakšanja. Uspeo je. To nije mogao da kaže i vojnik koji je stajao s njegove leve strane jer je izvukao crni kamen koji je zapečatio je njegovu sudbinu.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Gica Prasic

To treba se danas isto uradi i sa politicarima koji ne rade u interesu zemlje i naroda..

Najnovije

Priroda

Nauka