Kako su se hranili praistorijski ljudi? Vrhunski predatori tokom perioda od 2 miliona godina

Istraživanja sugerišu da ishrana naših predaka uopšte nije bila onakva kakvom je danas zamišljamo.

Izvor: Profimedia

Umesto da se fokusiraju na istraživanje biljnih ostataka kao što to čini većina njihovih kolega, dr. Ben-Dor i tim istraživača sa Univerziteta u Tel Avivu su se fokusirali na rezultate 400 radova koji su anlizirali čovekov metabolizam, genetiku, fizičku građu i arheološke tragove iz praistorije. Nakon desetogodišnjeg izučavanja došli su do zaključka da naša tela imaju sličnosti sa telima drugih vrhunskih predatora, što ukazuje da su  prilagođena obradi mesa - a kao jedan od najboljih primera naveli su jaku želudačnu kiselinu.

Drugim rečima, pleistocenska epoha je bila odlučujuće vreme u istoriji Zemlje za nas ljude. Pred njen kraj, migrirali smo u najudaljenije delove sveta, dok su drugi hominidi nestali. Pejzažom današnje Evrope i Severne Amerike je dominirao led i sneg, a svuda unaokolo su lutale zveri poput mamuta i džinovskih lenjivaca. A Homo sapiens je koristio svoju domišljatost kako bi ih ulovio.

Jasno je da su ostaci velikih životinja iskopani na bezbrojnim arheološkim lokalitetima rezultat visoke stručnosti ljudi, ali i njihove konzumacije. S druge strane arheološki dokazi poput specijalizovanog alata za obrađivanje zemlje i preradu biljne hrane pojavili su se tek kasnije, što potvrđuje teoriju o čoveku kao specijalizovanom lovcu na velike životinje u praistoriji.

Naš rod je postao ljubitelj mesa pre otprilike 2,5 miliona godina, i ostao sve do perioda neolitske revolucije. Naučnici sugerišu da ovo ne znači da danas treba da jedemo više mesa ili da praistorijski ljudi nisu konzumirali biljke - već da je svrha ovog istraživanja bolje razumevanje evolucije čoveka, kako i njegovog uticaja na okolinu. Istraživanje je objavljeno u American Journal of Phisical Anthropology.