Pridružite nam se na putovanju kroz fascinantnu istoriju čokolade...
Četiri hiljade duga istorija čokolade počinje u drevnoj Mezoamerici, današnjem Meksiku, gde su pronađene prve biljke kakaoa. Prvi koji su biljku kakaa pretvorili u čokoladu, bili su Olmeci, jedna on najranijih civilizacija u Latinskoj Americi, koji su je pili tokom rituala i koristili je kao lek.
Nekoliko vekova kasnije i Maje su doživljavale čokoladu kao piće bogova, a uneli su i neke invencije u recepturu. Maje su pečene, mlevene semenke kakaa mešale sa čilijem, vodom i kukuruznim brašnom, a zatim bi je presipale iz jedne posude u drugu stvarajući tako gust napitak xocolatl.
I Asteci su verovali da je čokolada božji dar. Napitak koji im je darovao Kecalkoatl pili su kao lek, afrodizijak, čak i pre odlaska u borbu. Asteci su čokoladu koristili i kao valutu prilikom trgovine.
Kako je čokolada stigla u Evropu?
Niko ne može sa sigurnišću da kaže kada je tačno čokolada stigla na Stari kontinent, ali najpopularnija priča kaže da ju je u svoju domovinu, Španiju, 1528. godine, doneo Ernan Kortes.
Čokolada je brzo postala popularna među aristokratijom i višim slojevima društva. Čak su i katolički monasi voleli da piju napitak od čokolade.
Ipak, Španci su dugo krili svoje "blago". Prošao je čitav vek dok poslastica nije stigla u susednu Francusku, a onda i u ostatak Evrope.
Na francuski dvor čokolada je stigla 1615. godine, kada je Ana od Austrije, ćerka kralja Filipa III, svom mužu Luiju XIII, kao jedan od svadbenih darova donela uzorke čokolade.
Čokolada se ubrzo nakon toga pojavila u Britaniji, a u zemljama duž ekvatora podignute su plantaže kakaa.
Čokoladna revolucija
Čokolada se dugo proizvodila ručno, što je bio spor i naporan proces, ali sa industrijskom revolucijom stvari su počele da se menjaju.
Kada je 1828. godine osmišljena presa za čokoladu, započela je prava revolucija u proizvodnji. Ovim inovativnim uređajem, proizvođači su uspevali da dobiju fini kakao prah. Zatim bi prah mešali sa tečnošču i izlivali u kalupe i tako dobijali do danas čuvene pločice.
Jedan od najpoznatijih svetskih brendova čokolade, Milka, je svoju prvu jestivu pločicu napravio 1901. godine. Iste godine, Milka, čiji je naziv brenda kovanica nemačkih reči Milch i Kakao, zapakovana je u do danas prepoznatljiv ljubičasti omot.
Popularnost Milke je rasla iz godine u godinu, najviše zahvaljujući njenom bezkompromisnom kvalitetu. Milka je svoj brend registrovala 1962. godine, a od tada je postepeno uvodila sezonske proizvode, nove ukuse, ali i menjala dizajn ambalaže.
Čokolada sa čijeg omota nas gleda čuvena ljubičasta kravica, godinama je, pored prepoznatljivog uskusa, postala i sinonim za brend koji brine o svojim potrošačima.
Ove jeseni Milka ponovo pomera granice i sa ponosom predstavlja unapređenu recepturu, osveženi dizajn pakovanja i novi izgled svojih nežnih kockica.
Brend je do danas ostao veran svojoj misiji korišćenja kvalitetnih sastojaka, širenju nežnosti ali i osluškivanju potreba i želja svojih potrošača. Zato su napravili novu, najnežnija Milku do sada.
Uz veći udeo kakaa i kakao putera, nova receptura poznate čokolade donosi još kremastiju teksturu i čokoladniji ukus. Osim toga, prepoznatljive kockice Milka čokolade su sada zaobljenije, što dokazano poboljšava doživljaja prilikom konzumacije proizvoda i doprinosi još intenzivnijem osećaju topljenja čokolade u ustima.
A kravica? Čuveni simbol brenda po prvi put se, osim na ambalaži, pojavljuje i na jednoj od kockica čokolade, u još modernijem izdanju. Osveženom dizajnu, doprinelo je i isticanje logotipa "Cocoa Life" programa održivog uzgoja kakaa, koji je dobio svoje zasluženo mesto na prednjem delu pakovanja.
Promo
