Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Znate li ko je zaslužan za izgled ronilačkog odela? Kratka istorija izuma koji je "osmišljen" za potrebe španske krune

Autor Aleksandra Cvetić

Nakon otkrića Amerike putovanja brodom su postala sve učestalija, kako bi povratili deo tovara koji je nestajao u brodolomima kraljevi su podsticali pronalazače da daju rešenja koja će omogućiti roniocima da budu što duže pod vodom.

 Ronioci-0278005895.jpg Izvor: Profimedia

LJUDE JE JOŠ OD DAVNINA PRIVLAČILO morsko dno, stoga nije ni čudo da su tokom vekova pokušavali da nađu način kako da se kreću pod vodom bez ograničenja. Pored rimskih ronilaca na dahurinatora, i Asirci su mogli da se pohvale posebnom jedinicom plivača uvojsci koji su disali kroz kozju kožu. Međutim, niko od njih nije mogao da roni duže vreme i na većim dubinama. 

Tokom XVI veka je po prvi put osmišljen sistem koji je omogućavao roniocu da ostane dugo ispod površine vode. Ovaj vizionarski dizajn osmislio je Leonardo da Vinči, a izumi koji su kasnije korišćeni u praksi nastali su kao rezultat otkrića Amerike i frekventnijeg pomorskog saobraćaja - a posledično i spasavanje robe i zaliha nakon brodoloma

Španska kruna je zato promovisala razne efikasne izume, a pronalazače štitila i nudila im ekskluzivna prava na otkupninu pronađenog tovara. Ove mere su podstakle razvoj ronilačkog odela, što je rezultiralo i brojnom inovativnom opremom.

Već krajem XVI veka Heronimo de Ainaz je posedovao sertifikat o privilegiji da koristi nekoliko svojih izuma - poput ronilačkih naočara i vazdušnog kontejnera sa mlaznicama i cevima sa ventilima za prečišćavanje i snadbevanje kiseonikom sa površine. Istorijski izvori navode da je on prethodno sam testirao svoje izume i to pred kraljem Filipom III, a ovaj događaj se ujedno smatra i prvim uspešnim testom ronilačke opreme. 

Početkom XVII veka, još dva španska pronalazača kreirala su izume koji su roniocima omogućavali duže zadržavanje pod vodom. Prvi, španski vojni inženjer stacioniran u Flandriji Dijego de Ufano, je svoje rešenje predstavio 1613. godine, a u njegovom delu "Traktat o artiljeriji" može se naći i ilustracija ronioca opremljenog jaknom od kozje kože sa kapuljačom i uglačanim sočivima napravljenim od rogova kako bi se lakše videlo morsko dno. Njegov ronilac disao je kroz crevo koje je izvirivalo iznad površine vode.

Samo deceniju kasnije i sekretar španskog kralja Pedro de Ledesma je u svom rukopisu detaljno obrazložio svrhu svog izuma - ronilačkog odela koje se koristilo za spasavanje tovara sa Srebrne flote potopljene u Matakumbeu, a koji je roniocima na ovom važnom zadatku omogućavao da se spuste na dubinu između 26 i 42 metra u vremenskom periodu od četiri sata. 

Vek nakon početnih otkrića, pojavile su poboljšane verzije sa mehovima i crevima, koje su omogućavale stalan dotok vazduha i postavile temelje za dizajna modernog ronilačkog odela sa šlemom koji je 1818. godine izumeo Englez Avgustus Sibe. 

Možda će vam se svideti i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka