Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Sprava za mučenje koju je koristila Inkvizicija: Ukoliko preživi, žrtva je ostajala trajno nesposobna

Poznat pod raznim imenima, španski magarac se koristio od srednjeg veka sve do sredine 19. veka, sa ciljem da kazni žrtvu ali i izazove neopisiv bol.

 Spanska inkvizicija-0344432749.jpg Izvor: Profimedia

ŠPANSKI MAGARAC u prvom trenutku možda zvuči bezazleno, međutim bol koji je ova sprava, gotovo duhovitog imena, izazivala mnogima je zadavala ogromne muke, a ponekada se mučenje završavalo i smrću.

Tokom istorije španski magarac je bio poznat pod raznim imenima, a koristili su ga mnogi - od jezuita do američkih vojnika u Građanskom ratu. Iako je ovaj "magarac" korišćen na brojne načine, suština je bila ista. Na drvenu konstrukciju u obliku trostrane prizme žrtva je primoravana da sedne raširenih nogu. Na gornjoj ivici često su se nalazili i klinovi.

Istorijski izvori ne navode tačan datum i ime onog ko je izumeo španskog magarca. Najverovatnije je osmišljen za potrebe španskih inkvizitora kao sparava za mučenja i kažnjavanje nevernika.

Uobičajen postupak mučenja podrazimevao je skidanje i vezivanje žrtve koja bi zatim bila stavljana na drvenu konstrukciju, a na noge bi joj ponekad dodavali tegove ili ih golicali kako bi pogoršali agoniju. Žrtva bi ostajali na magarcu sve dok se ne onesvesti ili dok ne iskrvari.

Stručnjaci se slažu da možda neke druge sprave izgledaju jezivije, ali s obzirom da je bila nekoliko vekova u kontinuiranoj upotrebi, "magarac" je bio među najdugotrajnijim. Osnovni cilj sprave je bio da zada bol, a ne da izazove smrt - iako je žrtva nekada i umirala na njoj. Izvršitelji kazne često su pomerali konstrukciju, što je obično rezultiralo oštećenjem polnih organa i anusa, a zabeleženi su i slučajevi da su žrtvama bile polomljene i repne kosti. 

Tragovi njegove upotrebe se pronalaze sve do početka 19. veka, kada je najviše korišćen u svrhe disciplinovanja vojnika.

Ova vrsta kazne je u jednom trenutku postala i vid javne zabave u Velikoj Britaniji. "Magarcu" su često dodavani glava i rep, a narod je mogao da posmatra ceo proces. Od ovog načina mučenja se odustalo jer je rizik od smrti bio preveliki, a vojnici su posle ovakve kazne u većini slučajeva ostajali trajno nesposobni za borbu. 

Svoju široku upotrebu je našao i na teritoriji Novog sveta, gde je često nazivan i "vožnja širnom". S obzirom da su Španci bili ti koji su otkrili postojanje novog kontinenta krajem 15. veka i pokrenuli kolonizaciju, ne čudi da je ova sprava ubrzo stigla i u Ameriku. Tu je prvi put upotrebljena prilikom hrišćanske misionarske ekspedicije u francuskim kolonijama tokom februara 1646. godine. Izveštaji opisuju nekoliko događaja od kojih je najdetaljniji onaj u kome se kaže da je jedan čovek stavljen na španskog magarca i mučen sve dok se nije "prepolovio". 

Međutim, tu nije bio kraj njegove upotrebe jer su se čak i manji prekršaji u Konfederaciji kažnjavali jahanjem na 4 metara visokim magarcima, pred očima stražara koji su stajali sa napunjenom puškom ispred žrtve koja je morala da izdrži i po nekoliko dana na ovoj spravi. Vremenom, ovaj čin kažnjavanja je prepoznat kao varvarski čin i upotreba drvene konstrukcije sa šiljcima je zabranjena.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka