ZIMSKO računanje vremena: Zašto se u jesen i proleće pomeraju kazaljke na časovniku?

Kako bismo shvatili da li danas ima svrhe pomerati kazaljke na satu u proleće i jesen, trebalo bi se pre svega podsetiti kako i zašto je do toga uopšte i došlo.

Poreklo promene vremena

Upravo je političar, naučnik i pronalazač Bendžamin Frenklin1784. godine prvi predložio promenu vremena zbog mera štednje energije. Uradio je to dok je bio ambasador Sjedinjenih Država u Francuskoj, jer je ustajao u šest ujutru i gledao kroz prozor u Sunce koje već uveliko sija. Smatrao je da se na ovaj način gubi mnogo sati svetlosti jer su ljudi uveče morali da pale sveće kako bi nastavili da rade po mraku. Sve to ga je navelo da pošalje pismo The Journal of Paris-u, u kom je predložio nekoliko mera za uštedu energije i napisao tekst koji će bitno uticati na promene po ovom pitanju u budućnosti. 

Početkom 20. veka, do sličnog zaključka će doći i Vilijam Vilet koji je nakon doručka rano ujutru jahao svog konja i shvatio da stanovnici Londona spavaju dok je napolju dan. Da promena ne bi bila previše nagla, predložio je da se ona uvede postepeno i povećava 20 minuta nedeljno.

Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Njegov predlog nije uzet u obzir, uglavnom zbog složenosti procesa. Ali i pored toga, obe ideje su poslužile da do prve zvanične promene vremena u Sjedinjenim Državama i dođe 1916. godine. Dve godine kasnije promena vremena je postala zakonom regulisana u onim državama koje su odlučile da je poštuju, da bi u Drugom svetskom ratu vlada primorala sve svoje članice da uspostave letnje računanje vremena radi uštede resursa i energije.

Da li ima svrhu?

Prilikom uvođenja promena kao glavni razlog je navođena ekonomska korist, međutim mnogi se pitaju da li je to i danas ima svrhu i u kojoj meri. Stručnjaci tvrde da kada se uzme ceo dan u obzir sat vemena uštede rano ujutru nema neki efekat, pogotovo ako znamo da će se svetla popodne upaliti sat ranije, a da u nekim firmama veštačka svetla rade ceo dan. I dodaju da je neophodno sprovoditi snažne mere uštede energije kroz obnovljive izvore energije. 

Takođe, često se mogu čuti primeri kako iako je menjanje vremena u jesen i proleće u Evropi tradicija, mnoge zemlje poput Belorusije i dela Rusije - to ne rade. Rusija je uvela promenu vremena 1917. godine, ali je ta mera trajala samo pet meseci, da bi na snagu opet stupila 1981. i trajala sve do 2011. godine kada je i konačno ukinuta. Dok npr. Japan nikada nije ni razmatrao uvođenje ove mere.