Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Priča o otkrivanju Novog sveta, astronavigaciji i špijunu: Zašto su svi želeli da "zavire" u mapu Plansifera Kantino?

Autor Aleksandra Cvetić

Početkom 16. veka kada su se pojavile glasine o udaljenoj i bogatoj teritoriji ključnu ulogu u prelasku preko Atlantika su igrale precizno izrađene karte, zbog čega su postale predmet žudnje ali i intriga mnogih.

 Plansifera Kantino-0262466702.jpg Izvor: Profimedia

ZNANJE JE MOĆ, o čemu najbolje svedoče događaji sa početka 16. veka - kada su svi želeli da dođu u posed informacija zabeleženih na nautičkim kartama istraživača Novog sveta. Obalne linije slabo istraženih i dalekih teritorija za koje u to vreme nije bilo ni najmanje ideje kuda bi mogle da se završe, informacije o lukama, rekama, ali i resursima kao i strateškim mestima. Međutim, kako ne bi dali prednost svojim rivalima osvajači i istraživači su se trudili da nove mape i njihove informacije strogo čuvaju samo za sebe. One su predstavljale državne tajne, zbog kojih su kako će se ispostaviti bile predmet žudnje tadašnjih špijuna. 

Slava i bogatstvo su čekali pronalazače novih teritorija, a i najmanji detalji o njihovim karakteristikama mogli su drugima dati prednost u pokušaju da se do njih i stigne. Stoga, kada je 1502. godine završena Plansifera Kantinoona je predstavljala tek drugu poznatu mapu na kojoj je prikazan Novi svet, sa do tada neobjavljenim informacijama o portugalskim trgovačkim putevima i detaljima obala kod današnjeg Brazila.

Srednjovekovne karte su uglavnom bile dizajnirane sa ružom kompasa - dijagram koji pokazuje učestalost, jačinu i pravac različitih vazdušnih struja - iz kojih su se širile linije koje predstavljaju različite rute. Ove informacije su bile veoma pogodne za obalsku plovidbu jer opremljeni kompasom, navigatori su mogli da se oslone na nju kao vizuelnu referencu.

Međutim, transatlantska navigacija je podrazumevala napuštanje obale i na taj način Planisfera Кantino svedoči o ključnom trenutku u istoriji kartografije - prelasku na astronavigaciju. To je prva mapa koja uključuje ekvator, tropske krajeve i arktički krug, kao i prva mapa koja prikazuje "liniju Tordesiljasa" koja je uspostavila granicu između španskih i portugalskih teritorija.

Ona takođe predstavlja pokušaj da se na mapi prikaže širok spektar ključnih političkih, kulturnih i ekonomskih informacija. Tako je primetno nekoliko ilustracija životinja sa različitih lokacija - sivi papagaji u zapadnoj Africi koji su u kontrastu sa šarenim arama zastupljenim u Južnoj Americi. U Africi su takođe prikazani i neki kolonijalni spomenici kao što je zamak Sao Horhe da Mina iz 1480-ih, koji je postao važna trgovačka tačka na afričkom kontinentu. Prikazana su i putovanja evropskih istraživača u 15. i 16. veku, uključujući prvo putovanje Vaska da Game u potrazi za morskim putem do Indije i otkriće brazilske obale iz 1500. godine. 

Sastojala se od šest pojedinačnih pergamenata, koji su pričvršćeni za veliko platno veličine 1,2 x 2,4 metara, dok se na njenoj poleđini nalazio natpis: "Carta da navigar per le Isole nouam tr [ovate] in le parte de l'India: dono Alberto Cantino al S. Duca Hercole".  I tu stvari postaju zanimljive, jer je poznato da je Alebrto Kantino radio u Portugalu kao špijun za vojvodu od Ferare. 

Natpis je mnoge istraživače naveo da ispitaju kako je mapa dospela u Albertove ruke. Prema jednoj od popularnih teorija, špijun je angažovao dobro poznatog kartografa da se ušunja u portugalsko skladište nautičkih karata i prikupi informacije neophodne za izradu. Dok drugi istoričari veruju da je mapa već postojala, a da je Kantino iskoristio bogatstvo vojvode od Ferare da je kupi. Bez obzira na to kako je mapa nabavljena, zapisi pokazuju da je platio visoku cenu za nju - 12 zlatnih dukata, što je predstavljalo veliku sumu u to vreme. Samim tim oslikava i žudnju mnogih da saznaju što više detalja o udaljenom novootkrivenom svetu kako bi se uputili ka njemu. 

Iako je njen sadržaj vrlo brzo "zastareo" ona se i u narednim vekovima smatrala izuzetno vrednom, a kada je sredinom 19. veka ukradena i nakon nekoliko godina opet nađena u lokalnoj mesari naučnici su rešili da postane deo kolekcije galerije Estense u Modeni i stalan podsetnik na rane napore kartografa da mapira svet i predstavi ga sa što više informacija. 

Možda će vas interesovati i:

Međutim, transatlantska navigacija je podrazumevala napuštanje obale i na taj način Planisfera Кantino svedoči o ključnom trenutku u istoriji kartografije - prelasku na astronavigaciju. To je prva mapa koja uključuje ekvator, tropske krajeve i arktički krug, kao i prva mapa koja prikazuje "liniju Tordesiljasa" koja je uspostavila granicu između španskih i portugalskih teritorija. Portugal bi mogao tražiti zemlju istočno od ove linije, dok bi Španija mogla da pretenduje isključivo na one koje su se nalazile na zapadu.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka