Borba koja traje vekovima: Zašto su Evropljani još od drevnih vremena svoje mrtve sahranjivali sa kamenom u ustima?

Prema narodnom verovanju mitološka bića koja ustaju iz mrtvih i opsedaju svoje prijatelje i porodicu postojala su u mnogim kulturama, a arheološki tragovi ukazuju da je širom Evrope najpopularniji način da se zaustave bio kamen.

Prilikom iskopavanja arheoloških lokaliteta otkriveno je da je jedan od najpopularnijih načina da se spreči mučenje živih od strane vimpira bio taj da se pokojniku stavi kamen ili cigla u usta. Primeri ove prakse su zabeleženi na grobljima širiom Evrope i u različitim vremenskim periodima. 

Usta kao portal duše

Najpoznatiji takav primer je lobanja žene koja je iskopana u masovnoj grobnici iz 16. veka u Lazareto Nuovu u blizini Venecije. Pokojnica kojoj su naučnici dali ime "Karmila" je i dalje velika misterija, jer se o njenom identitetu ne zna puno sem da su za nju savremenici najverovatnije mislili da je Nahzerer - vrsta vampira u evropskom folkloru.

Antropolog sa Univerziteta Džon Mur u Liverpulu Mateo Borini navodi da je izvršio detaljnu analizu kako bi pokušao da shvati šta joj se dogodilo i zašto je njenim posmrtnim ostacima manipulisano na taj način. I dodao da je jedino logično objašnjenje bilo da je prema verovanju iz tog perioda ona bila pokojnik koji nije skroz mrtav, već je zarobljen i pod demonskim uticijamima te povremeno izlazi iz gorba i širi okolo kugu zbog čega joj je stavljana cigla u njena usta - da bi je sprečili da pojede pokrov u kom je sahranjena i tako zaštitili žive od bolesti.

Pokojnik otkriven u grobnici iz 16. veka na severeozapadu Poljske je pre par godina takođe zainteresovala širu javnost jer je u njegovim ustima nađena cigla, a na nozi je uočena rupa za koju naučnici pretopstavljau da je nastala od posledica uboda koji je imao za cilj da ga spreči da ustane. Arheolog Slavomir Gorka je tom prilikom objasnio da su ovakvi rituali sprečavanja pokojnika da se "povampiri" bili uobičajeni između 13. i 17. veka. u Poljskoj i širom Istočne Evrope. 

Sličan primer je otkriven prilikom iskopavanja antičke rimske vile Pođo Graminjano u Italiji, kada je otkriven dečiji grob iz 5. veka. Antropološkim analizama je utvrđeno da je dete u trenutku smrti imalo oko 10 godina, a nalazi da je najverovatnije sahranjen u periodu epidemije malarije. Međutim, ono što je najviše iznenadilo naučnike je otkiće kamena u njegovim ustima. 

Džordan Vilson, vodeći bioarheolog projekta Villa Romana di Poggio Gramignano, objasnio je da postoji drevna ideja kako je dah povezan sa životom i dušom, a posebno usta - kao neka vrsta portala kroz koji duša izlazi nakon smrti. Kamen je najverovatnije bio način da se spreči širenje malarije.

Sličnih primera ima još mnogo, ipak i na osnovu ovih je jasno da je ideja o vampirima postojala u različitim kulturama i tokom različitih perioda. Sve ih vezuje ista stvar - nakon grešnog života ili nasilne smrti oni su opsedali svoje prijatelje i rodbinu ali i članove zajednice. Sama reč potiče iz srpskog jezika i na Zapad je prodrla zahvaljujući izveštajima stranih lekara i birokrata koji su se tokom 18. veka našli na ovim prostorima u jeku histerije koja je zahvatila narod nakon priča o Petru Blagojeviću.