Njegovi eksperimenti danas se smatraju neetičkim, ali su nas naučili jednu veoma važnu stvar o ljubavi!

Hari Harlou je sredinom XX veka izazvao pravu senzaciju kada je objavio rezultate svojih istraživanja koje je imalo za cilj da otkrije na koji način se stvara privrženost između majke i novorođenčeta.

Iako su Harlovljevi eksperimenti bili okrutni, oni su svetu otkrili važnu istinu o potrebama beba za dodirom, ljubavlju i pažnjom.

Žičane "protiv" pamučnih mama

NAKON što je diplomirao 1930. godine, Hari Harlou je posvetio svoj život nauci i radu na Univerzitetu Viskonsin. Ipak, šira naučna zajednica je za njega prvi put čula kada je 1957. godine objavio rezultate eksperimenata na bebama rezus majmuna.

Prema Njujork Tajmsu, većina naučnika u to vreme slagala se da su veze beba sa njihovim majkama zasnovane na potrebi za hranom. Zbog toga su mnogi istaknuti psiholozi savetovali roditelje da ne maze svoju decu i ne odgovaraju na njihov plač jer bi ih to učinilo preterano zavisnim.

"Kada ste u iskušenju da mazite svoje dete, zapamtite da je majčinska ljubav opasan instrument", savetovao je biheviorista Džon Votson.
Ipak, Harlou i još neke njegove kolege nisu delile njegovo mišljenje. Kako bi istražio ovu tvdnju, on je započeo seriju eksperimenata sa bebama rezus majmuna u svojoj laboratoriji u Viskonsinu.

Prvi deo eksperimenta podrazumevao je odgajanje rezus majmuna u potpunoj izolaciji. Harlou je uočio kako su se izolovani majmuni povređivali, nervozno šetali i zurili u prazno po kavezima. Kada bi ih potom upoznavao sa drugim pripadnicima njihove vrste, nisu znali kako da komuniciraju. Zabeležio je i da su pojedini prestajali da jedu, što bi na kraju rezultiralo smrću.

Tokom istraživanja je primetio da su se majmuni gotovo grčevito držali za svoje platnene pelene. To ga je navelo da razvije sledeću fazu eksperimenta. Drugi deo je podrazumevao ispitivanje kako bebe rezus majmuna reaguju u prisustvu dve surogat majke, od kojih je jedna napravljena od žice, a druga od mekane tkanine. Nekada je jedna od njih imala i flašicu sa hranom.

Harlou je nakon nekog vremena shvatio da ukoliko bi se flašica nalazila kod "majke od žice" bebe bi prišle samo da popiju mleko, a onda bi odlzile kod "majke" napravljene od mekane tkanine. Štaviše, ispostavilo se da samo prisustvo mekane surogat mame povećava samopouzdanje kod majmuna. Kada bi bebu smestio zajedno sa "mekanom mamom" u novo okruženje, rezus majmun je bio voljan da istražuje, dok bi u trenucima samoće vrištao i plakao.

Šta nas je naučio Harlovljev eksperiment?

HARI HARLOU je svojim eksperimentima uspeo da pobije tvrdnje svojih kolega naučnika, koji su tvrdili da fizički kontakt nije bitan i da se bebe povezuju sa svojim majkama instiktivno kako bi preživele. Umesto toga, uspostavio je koncept "udobnosti kontakta".

Ukoliko postoji dovoljno kontakta, ljudske bebe će odrasti u članove društva koji se dobro prilagođavaju okolini, dok bi bez njega bili - uplašeni, agresivni i socijalno neprilagođeni. Danas se njegovi eksperimenti smatraju neetičkim, ali nepobitna činjenica je da je njegov rad pružio dokaze koji su doveli do boljeg razumevanja ljubavi između majke i novorođenčeta.

Više o temi SNAGA DODIRA možete pročitati u časopisu National Geographic na srpskom jeziku iz juna 2022. godine koji možete poručiti na [email protected].