Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Tokom istorije brojne ličnosti su postale žrtve OSTRAKIZMA: Kako su se Atinjani borili protiv loših političara?

Autor Aleksandra Cvetić

Kada je neka osoba smatrana opasnom, narod Atine tokom 5. veka je imao pravo da glasa da li će je proterati na 10 godina.

 Proterivanje političara u Atini Izvor: Profimedia

Zabeleženo je da su i neke od istorijskih ličnosti postale žrtve ovog  procesa, ipak, nakon što bi "odslužili" svoju kaznu oni su mogli da se vrate u svoj rodni grad i nastave sa karijerom tamo gde su i stali. Ostrakizam je do danas u istoriji ostao zabeležen kao jedan od jedinstvenih primera u kojima je demos ili običan narod, imao priliku da se izbori sa zloupotrebom moći.

Običan narod se pita

Odluka o tome da li će se neko izopštiti ili ne je donošena jednom godišnje, ali tek nakon što je u skupštini Atine predstavljena odluka. Glasanje jebilo anonimno i nadgledalo ga je izvršno veće zajedno sa 9 najviših administrativnih zvaničnika.

Građanima je prižana mogućnost da glasaju protiv određenog kandidata, tako što bi urezali njegovo ime na komadu grnčarije tj. ostrakonu - odakle potiče ime procesa. Zvaničnici bi zatim prikupili ostrake i pobrinuli se da se glasovi ne dupliraju.

Stari Atinjani su smatrali da je glasanje validno jedino ako postoji kvorum od 6.000 građana. Onaj ko dobije najviše, bio bi prognan iz oblasti Atike na 10 godina. Po završetku procesa on je imao vremenski rok od 10 dana da organizuje sve poslove i da se zapakuje.

Proterivanje samo po sebi nije bila kazna, već se smatralo nekom vrstom "hlađenja", koja je pojedincu omogućila da razmisli o svemu i da se vrati nakon isteka roka. On ovom prilikom nije gubio državljanstvo, niti mu je oduzimana lična imovina. Drugim rečima, nije se glasalo protiv pojedinca, već protiv njegove politike i ideja.

Ko su bili najpoznatiji izgnanici?

Među imenima prvih izgnanika se nalazi izvesni Hiparh, Harmov sin. On je kako istorijski izvori beleže bio izgnan 487. godine p.n.e.. U naredne dve godine su proterani Megakle i Kalija, a istoričari danas sugerišu da su oni postali izgnanici najverovatnije zato što su pružali podršku Persiji.

Slučajevi Ksantipa koji je prognan 484. p.n.e. i Aristida 482. godine p.n.e su danas veoma značajni, jer su obojica dobili pomilovanje i dozvoljeno im je da se vrate u Atinu 480. godine p.n.e., kako bi se suočili sa Kserksovom invazijom.

Tokom narednih decenija neka od najslavnijih imena u grčkoj istoriji su postala žrtva tog procesa, o čemu svedoče i 12.000 ostraka iz spomenutog perioda. Čuveni državnik Temistokle je prognan 471. godine p.n.e. nakon optužbi za mito, dok je veliki vojskovođa Kimon 461. godine p.n.e. bio osumnjičen da je bio previše prijateljski nastrojen prema Sparti.

Kraj ostrakizma

Poslednji zabeleženi slučaj se desio 417. godine p.n.e.,kada je izopšten demagog Hiperbolos. On se nadao da će iskoristiti proces da protera jednog od svoja dva velika rivala - Alkibijada ili Nikiju. Ali, njih dvojica su udružili snage i uspeli ostrakizam da preokrenu u svoju korist, tako što su izglasali Hiperbolosa. Nakon toga više nije bilo zabeleženih slučajeva, iako je ostrakizam ostao pravno moguć do kraja veka.

Umesto toga, stvoren je proces po imenu graphe paranomon, a pojedinac koji bi bio proglašen krivim tri puta više nije imalo pravo da učestvuje u donošenju odluka i političkim aktivnostima.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka