Kako je Kamen iz Rozete naučnicima pomogao da dešifruju hijeroglife? Ratni plen o kom se i danas raspravlja

Hijeroglifski natpisi su vekovima zbunjivali egiptologe, međutim, nakon Napoleonovih osvajanja pojavio se Kamen iz Rozete koji je nudio rešenje.

Prilikom rušenja zida koji je izgrađen od ostataka sa obližnjeg egipatskog lokaliteta, francuski vojnici nisu ni slutili da su otkrili fragment kamena prekrivenog sa tri različita pisma, čiji će nalaz u arheologiji ostati upamćen kao jedan od najznačajnijih.

Ploča je nazvana Kamen iz Rozete, a slova i simboli pažljivo urezani po površini pomoći će naučnicima da otkriju tajne drevne egipatske civilizacije. Ali, pre toga, morali su da ga "dekodiraju".

Dekret o lojalnosti prelazi iz francuskih u britanske ruke

Visok skoro 2 m, kamen je nekada bio fragment veće stele. Ali iako je tekst nepotpun, on je neprocenjiv. Na njemu su ispisani ukazi koji su doneti za vreme kralja Ptolomeja V i to staroegipatskim hijeroglifima, demotskim i starogrčkim pismom.

Ptolemejsko kraljevstvo je u tom periodu vodilo rat ali se suočavalo i sa građanskim ratom. Dekret je odobrio savet sveštenika koji su iskoristili trenutak da odaju počast faraonu i izjave svoju lojalnost. Svaki hram u Egiptu je imao po jedan takav, ali tokom vremena su uništeni.

Njihovo postojanje je bilo nepoznato sve do 1798. godine, kada je Napoleon poveo francuske snage da zauzmu Egipat - koji je tada bio deo Otomanskog carstva. Naučnici i istoričari su takođe bili deo osvajačkih snaga, stoga su tom prilikom prikupili veliki broj drevnih artefakata koje su želeli da ponesu u Francusku, među kojima se nalazi i Kamen iz Rozete.

Međutim, Britanci su takođe želeli da uđu u Egipat i 1801. godine uspevaju u svojoj želji. Francuzima je bilo dozvoljeno da se evakuišu, ali su Britanci zahtevali predaju zbirke antikviteta pre odlaska. Tako je 1802. godine kamen stigao u London, gde je odmah po dolasku izložen u Britanskom muzeju.

Šampolion pada u nesvest

Vremenom se ispostavilo da kamen nema samo estetsku vrednost, već da im može pomoći i u dešifrovanju hijeroglifa jer je imao uklesan ukaz na tri jezika. A pošto su godinama unazad oni zbunjivali naučnike, mnogobrojni lingvisti su vredno prionuli na posao. Među mnogima, istakla su se dva naučnika. 

Britanac Tomas Jang je rešio da misteriju tretira kao matematički problem. Nakon što je preveo starogrčki, napravio je mnoge beleške o hijeroglifima i sistematski pokušavao da svaki od njih uskladi sa prevodom. Takođe je uporedio glifove sa onima na drugim statuama. Nakon toga je uspeo da identifikuje fonetske zvukove nekih od predstavljenih glifova, kao i neke od znakova.

Međutim, Francuz Žan-Fransoa Šampolion je bio taj koji je "razbio kod" 1822. godine. Ova činjenica ne čudi jer je Šampolion tečno govorio koptski i imao široko znanje o Egiptu. On je svoj rad bazirao na upoređivanju grčkog natpisa sa kamena i hijeroglifskim pismom sa drugih egipatskih spomenika. 

Tokom vremena je otkrio da određena slova egipatskog pisma uključuju zvučne i slikovne znake. Uočio je imena Kleopata i Ptolomejidi, kao i razliku između hijeroglifskog pisma i kasnijih verzija hemotskog i demotskog pisma. 

Anegdota vezana za otkriće navodi da je Šampolion utrčao u kancelariju svog brata i povikao: "Je tiens mon affair !" ili u prevodu na srpski "Imam ga!". Nakon čega se onesvestio.

Zaostavština Kamena iz Rozete

Šampolion je koristio kamen kako bi stvorio abecedu od hijeroglifskih znakova, dok su naučnici posle njega iskoristili njegovo otkriće kako bi preveli natpise sa kamena. Njegov rad je na kraju potvrdio tačnost prevodom Kanopusovog dekreta - još jedne stele ispisane hijeroglifima, demotskim pismom i starogrčkim jezikom.

Danas se prevod smatra okosnicom egiptologije, a kultna stela je opisana kao jedan od najvažnijih predmeta u istoriji. Ali sam kamen je i dalje kontroverzan, jer predstavlja ratni plen za koji se mnogi pitaju da li je ukraden. Tokom godina, mnogi istraživači i borci za prava su pozivali britansku vladu da vrati kamen u Egipat, ali on i dalje stoji u Britanskom muzeju - gde ga godišnje vidi više od šest miliona posetilaca.

Egiptoglog Džon Rej je možda i najbolje objasnio viševekovnu pomamu koja vlada za ovim kamenom: " predstavlja ključ, ne samo za drevni Egipat, već i za dešifrovanje. Znali smo da postoje velike civilizacije poput Egipta, ali one su ćutale. Кada je Kamen iz Rozete dešifrovan, mogli su da govore svojim jezikom i odjednom smo otkrili čitave periode u istoriji."