Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Otisci stopala dece otkrivaju tajnu staru hiljadama godina: Naučnici otkrili kako je izgledala igra u praistoriji

Autor Aleksandra Cvetić

Poznata činjenica je da deca ne mogu da odole blatnjavim barama. A najnoviji nalaz ukazuje da se tokom poslednjih nekoliko hiljada godina po tom pitanju ništa nije promenilo.

 Blatnjavi otisci dečijih stopala Izvor: Profimedia / ilustracija

Deca koja su pešačila sa svojim porodicama duž teritorije koja se danas naziva Nacionalni park Vajt Sends pre najmanje 11.000 godina, naišla su na neobične blatnjave bare koje su nastale usled otisaka koje je za sobom ostavio džinovski lenjivac i uskočila u blatnjavo korito jezera da se igraju.

Možda će vas interesovati i:

Otisci koji sugerišu da je u igri najverovatnije učestvovalo četvoro dece, otkrivaju da je jedna od popularnih zabava tokom praistorije bila jurnjava i prskanje kroz blatnjavu baru isušenog korita jezera.

Blatnjave bare igrališta tokom praistorije

Profesor geologije sa Univerziteta Bornmut u Velikoj Britaniji Metju Benet, koji se bavio proučavanjem staze je potvrdio da je jurnjava kroz blatnjave bare bila svakodnevnica dece i tokom praistorije.

Svoje tvrdnje temelji na osnovu višegodišnjeg proučavanja otisaka stopala koje su ljudi i životinje ostavili u Vajt Sendsu, među kojim se ističu pronalazak otisaka stopala starih 23.000 godina koji su nađeni u blizini novootkrivenih.

Poslednji otkriveni otisci dečijih stopala kako tvrdi su nasatali preko otisaka koje je napravio džinovski lenjivac. Danas izumrla vrsta džinovskog lenjivca - Nothrotheriops, koji je iza sebe ostavio jedinstven otisak u obliku bubrega, a kako Benet dodaje on nastaje tako što na mestu gde su se utisnule prednje šape gaze i zadenje zbog čega nastaje jedinstven oblik u zemlji.

Interesantan podatak je i da svaki od otisaka džinovskog lenjivca iznosi skoro 40 cm, što znači da je on morao biti veličine krave ili medveda. Otisci su očigledno bili plitki, ali i dalje dovoljno duboki da se ne napune vodom i da zainteresuju decu da ih ispitaju.

Detaljnom analizom i poređenjem, on je otkrio da se preko staze koju je načinio lenjivac nalazi više od 30 otisaka stopala, najverovatnije dece uzrasta od 5 do 8 godina.

"Veoma često pronalazimo dečije tragove u Vajt Sendsu, najverovatnije zato što su baš kao i današnja deca i ovi mladi jurili okolo, ostavljajući stotine otisaka stopala dnevno, " dodao je Benet.

Deca i odrasli iz grupe su prema njegovom mišljenju gotovo sigurno stočari koji su se držali zajedno dok su tražili hranu i pratili životinje. Iako je izazovno dati precizan odgovor na pitanje kolika je starost pronađenih otisaka bez postojanja bilo kakve organske materije, postoje određeni tragovi koji mogu dati smernice.

Benet navodi da su on i njegov tim zaključili na osnovu otiska starih oko 20.000 godina koji su nađeni u višim slojevima, i činjenice da su džinovski lenjivci izumrli pre oko 11.000 godina, da su otkriveni dečiji otisci stopala verovatno nastali negde u periodu koji se desio između ova dva događaja.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka