Rado smo ga pili u detinjstvu: Za Maje i Asteke je bio "čudotvorni lek", a onda je stigao u Evropi i postao delikates

Maje i Asteci su među prvima koristili kakao u medicinske svrhe, a od kako je donet u Evropu njegova prvobitna namena dobija novu ulogu.

Jedan od njih je i Firentinski kodeks, koji je napisao sveštenik po imenu Bernardino de Sahagun 1590. godine. Prema njegovim tvrdnjama Asteci su pravili piće od kakaa i kore kaučuka - Castilla elastica - za lečenje infekcija. Dok je lek za decu koja boluju od dijareje podrazumevao spravljanje napitka od pet zrna kakaa pomešanog sa neidentifikovanim korenom biljke.

Podaci o lečenju ovom biljkom se mogu naći i u Badianusovom rukopisu iz 1552. godine, a pisac ovog dela navodi da kakao leči anginu, umor, dizenteriju, giht, hemoroide, pa čak i probleme sa zubima. Spomenut je i recept za čuveni Montezumin afrodizijak na bazi kakaa, koji je konzurmirao pre nego što bi posetio svoje žene.

Pored širokog spektra lekovitih svojstava Asteci su ga koristili i da prikriju neprijatne ukuse drugih lekovitih sastojaka, uključujući i korenje koje su koristili za lečenje groznice ali i leka od "džinovskih kostiju" – verovatno fosili životinja – koje su koristili za lečenje krvi u urinu.

Dolazak u Evropu

Kakao u Evropu prema istorijskim izvorima donose Maje 1552. godine u Španiju, odakle se proširio na ostatak kontinenta. Ubrzo je on postao egzotični delikates koji su mešali sa vanilom ili cimetom - ali i "čudotvorni lek".

Tokom 17. i 18. veka lekari u Zapadnoj Evropi su ispitivali svojstva leka i njegove efekte prilikom lečenja bola u grudima, stomačnih i problema sa bubrezima. Kako je vreme prolazilo, naučnici su zaključili da ima niz lekovitih svojstava.

Neki od njih su prepisivali namirnicu dobijenu od kakaa po imenu čokolada, kao tretman protiv gubitka težine tokom malih boginja. Dok su povređeni vojnici u Amričkom građanskom ratu, dobijali čokoladu koja im je pomagala da održe energiju i dobiju na težini.

Da li je ovo imalo nekog efekta?

Griveti smatra da je opšta korist kakaa najverovatnije proistekla iz načina na koji je pripreman. U mnogim slučajevima, čokoladne mešavine su zagrevane, a ponekad i kuvane pre ispijanja. Na ovaj način, i mezoamerički i evropski narodi su na nesvestan način ubijali brojne patogene.

Nekoliko studija je sugerisalo da neprerađeni kakao sadrži flavanoidna jedinjenja, koja mogu smanjiti rizik od začepljenja arterija i povećati cirkulaciju u rukama i stopalima.

Međutim, od sredine 1800-ih, tokom procesa proizvodnje čokolade dolazi do "uklanjanja" flavonida. Otprilike u isto vreme, ljudi su počeli da dodaju kakao puter, zajedno sa mlečnim proizvodima i šećerom koji i danas čine sastavni deo čokolada. To je najverovatnije čini više štetnom, nego korisnom.

Zaključak istraživača je da je čokolada koju su pripremali Asteci i Evropljani 16. i 17. veka verovatno imala pozitivan efekat na kardiovaskularni sistem, a možda je čak i ublažavala bol u grudima.

Njena velika kalorijska vrednost je verovatno imala svojih prednosti u borbi protiv gubitka težine, ali bez znanja o tačnim dozama koje su koristili i potpunog razumevanja kako jedinjenja kakaa deluju na telo, teško je odrediti koliko su lekovi koje su koristili bili korisni.