Od one u Rajskom vrtu, do naga i Meduze: Ove moćne zmije, polubožanska bića i nemani su ušli u legende

U mnogim kulturama - zmije su vekovima bile poštovane kao simbol plodonsti i obnove - toliko da su ušle u lokalne legende, mitologiju i religiju.

Od astečkog boga vetra i kiše do polubožanskih stvorenja ljudi-zmija koji su čuvali Budu, ove zmije i nemani su se pojavljivale, kroz istoriju ili mit, i igrale važne uloge u kulturama koje predstavljaju.

Zmija u Rajskom vrtu

Čovek. Žena. Zmija. I sudbonosna jabuka. U starozavetnoj Knjizi postanja, zmija se pojavljuje u Rajskom vrtu, zemaljskom raju koji je Bog stvorio za prvog čoveka i prvu ženu, Adama i Evu. Lukava zmija je ubedila Evu da pojede zabranjeno voće sa "drveta poznanja", rekavši da će joj se "kada bude jela s njega otvoriti oči, i biće kao Bog, poznavaće dobro i zlo". Kada je Bog saznao za Adamov i Evin prestup, proterao ih je iz raja i prokleo zmiju rečima: "Puzaćete na stomaku i ješćete prah sve dane svog života."

Dugo je trajala debata oko toga da li je zmija u Knjizi postanja bila pravi reptil ili alegorija seksualne želje ili iskušenja ili čak i sam đavo.

Izvor: Shutterstock

Zmije koje je Sveti Patrik oterao iz Irske

Irska kultura je prepuna mitova i legendi, ali možda nijedna nije toliko rasprostranjena kao ona o Svetom Patriku, svecu zaštitniku Irske, koji je proterao sve zmije sa Smaragdnog ostrva. Priča kaže da je sveti Patrik, hrišćanski misionar iz V veka, postio 40 dana na vrhu brda kada su ga napale zmije. Zamahnuo je štapom i oterao sve zmije u more.

Iako u Irskoj — kao i na Novom Zelandu, Havajima, Grenlandu, Islandu i Antarktiku — zaista nema zmija, to nema veze sa Svetim Patrikom nego sa činjenicom da je od post-glacijalnog doba Irska bila okružena vodom, a pre toga je klima bila previše hladna da bi bilo koja zmija mogla da preživi na ostrvu. Priča je danas prihvaćena u prenesenom značenju: zmije su bile simbol paganstva, a Patrik je iskorenio paganstvo i doneo hrišćanstvo na Smaragdno ostrvo.

Jormungand, vikinška morska zmija

U nordijskoj mitologiji, malo je priča toliko dramatičnih kao priča o Jormungandu, moćnoj morskoj zmiji. Jormungand, jedno od troje dece boga Lokija i gigante Angrbode, koje je u more bacio Odin, otac moćnog boga gromovnika Tora.

Zmija je rasla sve dok njeno telo nije zaokružilo ceo Midgard (ili Zemlju) i dok nije mogla da uhvati svoj rep u ustima. Na početku Ragnaroka, poslednje bitke koja će se završiti uništenjem Zemlje, Jormungand će napustiti more i otkotrljati se preko kopna praveći pustoš.

Levijatan iz Knjige o Jovu

Do danas postoji debata o tome da li odlomci iz Knjige o Jovu koji govore o Levijatanu i još jednom džinovskom biblijskom stvorenju, Behemotu, opisuju mitološke zveri — ili stvarne životinje koje su postojale u to vreme, ali su kasnije možda izumrle.

Pretpostavlja se da je Behemot mogao da bude nilski konj, slon ili čak dinosaurus, dok je Levijatan možda bio drevna vrsta krokodila. Bilo kako bilo, u knjizi su Levijatan i Behemot iskorišćeni da pokažu Jovu Božju stvoriteljsku moć.

Meduza i Gorgone

U grčkoj mitologiji, Gorgone su bile žene zmije čiji  je pogled pretvarao ljude u kamen; imale su zmije umesto kose, duge kandže, oštre zube i a tela su im bila prekrivena krljuštima.

Prema jednom od mitova, Meduza, najpoznatija od Gorgona, bila je lepa žena, ali je njen sastanak sa bogom Posejdonom u jednom od Atininih hramova, razbesneo boginju devicu, koja je za kaznu pretvorila Meduzu u Gorgonu. Atina je kasnije pomogla heroju Perseju da ubije Meduzu, dajući mu sjajni štit u kom je posmatrao Gorgonin odraz, kako bi izbegao njen pogled. Nakon što je odsekao Meduzinu glavu, Persej ju je postavio na svoj štit i upotrebljavao je da parališe neprijatelje u borbi.

Izvor: Eric Vandeville / akg-images / akg-images / Profimedia

Kuetzalcoatl

Kuetzalcoatl, ili "pernata zmija", bio je među najistaknutijim božanstvima u mezoameričkim kulturama. Bio je astečki bog vetra i kiše, kao i učenja, poljoprivrede i nauke, a predstavljan je kao mešavina ptice i zvečarke. Kecalcoatl je odigrao ključnu ulogu u stvaranju sveta.

U jednoj verziji priče, Kuetzalcoatl se, zajedno sa bogom Teskatlipokaom, transformisao u zmiju i rastrgao na pola ogromno morsko čudovište Cipaktli; jedan deo čudovišta tada je postao zemlja, drugi nebo. Iako je na najranijim prikazima Kecalkoatla predstavljen kao zmija sa perjem, kasnije kulture su ga predstavljale i u ljudskom obliku.

Naga

U istočnim religijama hinduizmu, budizmu i džainizmu, postojala je mitološka polu-božanska rasa poznata kao naga (sanskrit za "zmija") koja je poprimila poluljudski, polu-kobrin oblik — iako su mogli da menjaju oblike i u potpunosti preuzmu jedan ili drugi. Priča kaže da je hinduski bog Brama proterao nage u podzemno kraljevstvo kada je procenio da ih je previše na Zemlji.

U budizmu, nage su često prikazivane kao zaštitnici Sidarte Gautame, Bude i darme (budističkih učenja), ali su takođe viđeni kao moćni i potencijalno opasni kada se naljute. Od mnogih naga koje se pominju u budističkim spisima, posebno poznato zmijoliko biće bio je Mucalinda, kralj naga koji je raširio svoju veliku kapuljaču kako bi zaštitio Budu od oluje koja je stigla dok je prorok bio u dubokoj meditaciji.

Hopi ples sa zmijama

Hiljadama godina, pripadnici indijanskog plemena Hopi iz severne Arizone izvodili su ritual poznat kao Zmijski ples. Tokom višednevnog rituala, koji ima za cilj da podstakne padavine i plodnost zemlje, plesači iz klana Zmija stavljaju žive zmije — od malih podvezica do zvečarki — u usta i oko vrata. Pre ceremonije, zmije se marljivo sakupljaju i peru, a u proces su uključeni i članovi klana Antilopa.

Iako su i ljudi koji nisu deo plemena bili u mogućnosti da budu svedoci nekih aspekata Zmijskog plesa, veći deo dugačke ceremonije se odvijao u podzemnim komorama zvanim kivas, što je omogućilo da njegovi najsvetiji delovi ostanu misteriozni.