Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako je CIA godinama vršila tajne eksperimente na ljudima: Najozloglašenija je bila Operacija Ponoćni klimaks

Metode ispiranja mozga okupirale su američku javnost sredinom XX veka, toliko da je CIA osmislila eksperiment kako bi pokušala da kontroliše ljudski um.

 Alen Dales direktor CIA Izvor: Profimedia

Bio je 10. april 1953. godine kada je Alen Dales, novopostavljeni direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) održao govor na skupu bivših studenata Prinstona. Iako je događaj bio od nevelikog značaja, globalne tenzije su bile velike. Korejski rat se bližio kraju, a ranije te nedelje, Njujork tajms je objavio zapanjujuću priču o tome kako su američki ratni zarobljenici, koji su se vraćali iz te zemlje možda "preobraćeni" od strane "komunističkih ispirača mozgova".

Neki su priznavali ratne zločine, poput vođenja rata protiv komunista – optužba koju su Sjedinjene Države kategorički negirale. Drugima je navodno toliko ispran mozak da su odbili da se uopšte vrate u Sjedinjene Države.

Možda će vas zanimati i:

Dales je upravo postao prvi civilni direktor Agencije koja je iz dana u dan postajala sve moćnija, a govor koji je održao, pružio je prvi uvid u njegove prioritete za CIA. "U poslednjih nekoliko godina slušamo o borbi za umove muškaraca – ratu ideologija", rekao je prisutnima. "Pitam se, međutim, da li jasno uočavamo veličinu problema, da li shvatamo koliko je bitka za umove muškaraca postala zlokobna u sovjetskim rukama", nastavio je on. "Mogli bismo to nazvati, u novom obliku, 'ratovanje mozgovima'."

Dales je opisao sovjetske tehnike kao efikasne, ali "odvratne" i "podle". Navodio je primere američkih zarobljenika koji su u Koreju "otišli kao gromade", a sada kao papagaji ponavljaju komunističku propagandu. Izrazio je strahove i neizvesnost, pitao se  – da li su koristili hemijska sredstva? Hipnozu? "Mi na Zapadu", priznao je direktor CIA, "smo donekle hendikepirani u ovom ratu mozgovima. Ova vrsta eksperimenta koji se rade bez saglasnosti, čak i na neprijateljima, bila je u suprotnosti sa američkim vrednostima", insistirao je Dales, "kao i sa onim što bi trebalo da budu ljudske vrednosti."

Strah od ispiranja mozga i nove vrste "ratovanja" su i plašile i fascinirali američku javnost tokom 1950-ih. Novine su senzacionalistički pisale o novim tehnikama i tehnologijama kontrole uma. Paranoja je počela da se uvlači u američku kulturu. Počele su da se štampaju knjige kao što su Mandžurijski kandidat i Goli ručak, koje su kao glavne teme imale nepokolebljive naučnike i velike političke zavere.

Ideja ispiranja mozga je mnogim Amerikancima pružila ubedljivo objašnjenje za nagli uspon komunizma – odnosno, da su Sovjeti koristili alate za ispiranje mozga ne samo na neprijateljskim borcima, već i na sopstvenom narodu. Zašto bi inače toliko zemalja prihvatilo tako očigledno nazadnu ideologiju?

 Alen Dales direktor CIA
Alen Dales
Izvor: Profimedia

Projekat MK-Ultra

Tri dana nakon svog govora u kom je osudio sovjetsku taktiku, Dales je odobrio početak projekta MK-Ultra, strogo tajnog programa CIA za "tajnu upotrebu bioloških i hemijskih materijala".

MK-Ultra eksperimenti "kontrole uma" uglavnom su se fokusirali na modifikovanje ponašanja putem terapije elektrošokovima, hipnoze, poligrafa, zračenja i raznih lekova, toksina i hemikalija. Eksperimenti vršeni su na ispitanicima od koji su se prijavljivali dobrovoljno, "dobrovoljno" pod prinudom i onima koji apsolutno nisu imali pojma da su uključeni u istraživački program. Od dečaka sa mentalnim oštećenjima, preko američkih vojnika, do "seksualnih psihopata" u državnoj bolnici, programi MK-Ultre često su vršeni na marginalizovanim članovima društva. CIA je zatvorenike smatrala posebno dobrim subjektima jer su davali pristanak u zamenu za dodatno vreme za rekreaciju ili ublažavanje kazne.

Vajti Buldžer, bivši gangster, bio je zatvorenik i ispitanik u MK-Ultri, o čemu je kasnije pisao. "Osam osuđenika bilo je u paničnom i paranoičnom stanju", rekao je Bulger o testovima iz 1957. godine u zatvoru u Atlanti gde je služio kaznu. "Došlo je do totalnog gubitka apetita. Halucinacija. Soba bi promenila oblik. Satima smo bili u paranoji. Doživljavali smo užasne periode živih noćnih mora, videli smo krv koja je izlazila iz zidova. Momci su izgledali kao skeleti koji idu ka meni. Video sam kako se kamera pretvara u glavu psa. Mislio sam da sam poludeo."

Bulger je tvrdio da mu je ubrizgan LSD. Dietilamid lizerginske kiselina je postala jedan od ključnih interesa za program. Krajem 1940-ih, CIA je primila izveštaje da je Sovjetski Savez ušao u "intenzivne napore da proizvede LSD" i da su Sovjeti pokušali da kupe svetske zalihe te hemikalije. Jedan službenik CIA napisao je kako je Agencija bila "bukvalno užasnutu" sovjetskim LSD programom.

Sa pojavom MK-Ultre, interesovanje vlade za LSD prešlo je iz defanzive u ofanzivu. Zvaničnici Agencije primetili su da bi LSD potencijalno mogao da bude koristan u "[sticanju] kontrole nad telima bez obzira da li su pristali ili ne".

CIA je postala svesna kako će javnost reagovati ako bi sprovođenje MK-Ultre bilo otkriveno; iako bi ljudi možda poverovali da su ovi programi od suštinskog značaja za nacionalnu bezbednost, oni su morali da ostanu strogo čuvana tajna. Kako bi CIA Amerikancima uopšte objasnila doziranje LSD-ja?

Operacija Ponoćni klimaks

Iako neetički, početni eksperimenti CIA sa LSD-jem bili su prilično jednostavni. Agencija je testirala doze na pojedinačnim metama. Ponekada su pronalazili dobrovoljce, a ponekad su stavljali drogu u piće kolegama. Vremenom su ovi LSD eksperimenti postajali sve složeniji. Najozloglašenija od svih postala je Operacija Ponoćni klimaks.

U Ulici Čestnat, u San Francisku, 1955. godine, CIA je uređivala spavaću sobu. Džordž Vajt je nadgledao renoviranje. Ne baš kao dekorater, Vajt je imao bogatu karijeru u Federalnom birou za narkotike.

Vajt je okačio slike francuskih plesača i cveća. Stavio je crvene zavese preko prozora. Uramio je seriju postera Tuluz-Lotreka i rasprosto crne svilene čaršave. Svaki predmet je aludirao na glamur i seks.

Džordž Vajt je pravio zamku.

Vajt je zatim unajmio studenta inženjerstva sa Berklija da instalira opremu za prisluškivanje i ogledalo. Vajt je sedeo iza ogledala, s martinijem u ruci, i čekao da akcija počne. Prostitutke bi namamile muškarce u spavaću sobu, davale bi im dozu LSD-ja, a Vajt bi posmatrao njihovo ponašanje.

Kraj MK-Ultre

CIA eksperimenti sa LSD-jem nastavili su se do 1963. godine, kada je na proleće Džon Vens, član osoblja generalnog inspektora CIA, saznao za "tajni spisak ljudi koji su bez saglasnosti i znanja učestvovali u eksperimentima". Iako su direktori MK-Ultre pokušali da ubede Nezavisni odbor za reviziju da istraživanje treba da se nastavi, generalni inspektor je insistirao da agencija sledi nove smernice istraživačke etike i da okonča sve programe.

Senator Edvard Kenedi je 1977. godine nadgledao saslušanja u Kongresu o istraživanju efekata MK-Ultre. Kongres je bivše zaposlene u CIA na ispitivanje. Na saslušanjima je iznet niz uznemirujućih detalja, posebno o samoubistvu dr Frenka Olsona iz 1953. godine, naučnika koji je skočio kroz prozor hotela nekoliko dana nakon što je nesvesno popio piće sa LSD-jem.

Ali tokom svih saslušanja, Kongres je nailazio na zid: zaposleni CIA su tvrdili da "ne mogu da se sete" detalja o projektima eksperimentisanja na ljudima, pa čak ni o broju ljudi koji su uključeni. Sledeći korak Kongresa bio je da pregledaju zapisnike, ali tu se javio novi problem: 1973. godine, direktor MK-Ultra rekao je radnicima "da bi bila dobra ideja da [MK-Ultra] fajlovi budu uništeni". Navodeći zabrinutost za privatnost i "sramoćenja" učesnika kao razlog, ljudi koji su napravili MK-Ultra efikasno su uništili evidenciju o jednom od najvećih nezakonitih poduhvata Sjedinjenih Država.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka