Jedan od najotpornijih pigmenata: Maje su ga koristile u ritualima žrtvovanja, na muralima i za izradu keramike

Naučnici još uvek vode debate kako je otkrivena Majansko plava, jedan od najotpornijih pigmenata koji i posle 1.500 godina krasi hramove drevne civlizacije.

Godinama je bila nepoznanica kako se dobija ova čudesna boja koja tako dugo odoleva vremenu, sve dok uz pomoć laboratorijskih analiza nije potvrđeno da je pigment izrađen od tamjana i smole drveta, koje se kuvaju zajedno sa indigo biljkom i određenom vrstom gline -paligorskit koju su Maje zvale sak lu'um što bi u prevodu na srpski značilo "bela zemlja" .

Dugovečna i specifična

Upečatljiva boja je, kako se pokazalo, prilično izdržljiva, a njene karakteristične nijanse i dalje stoje na mnogobrojnim muralima širom Mezoamerike i nakon nekoliko stotina godina u uslovima suptropske klime na lokacijama kao što je npr. Čičen Ica.

Majansko plava pravljena je kombinovanjem sastojaka biljke indigo i određene vrste gline paligorskita, koje se peku na temperaturama između 150 i 200 stepeni Celzijusovih.

Takva toplota je bila neophodna da bi se molekuli indiga ugradili u belu glinu, tvrde stručnjaci. Ispostavilo se da baš ovaj proces ugradnje indiga u glinu čini boju stabilnom, čak i kad je izložena oštroj klimi, alkalijama, azotnoj kiselini i organskim rastvaračima. 

Naučnici danas samo nagađaju na koji način su pre nekoliko stotina godina Maje uspele da dobiju ovu boju. Pretpostavlja se da je toplota postizana u pećima koje su pravljene specijalno za ovu namenu a čije pominjanje istraživači pronalaze u ranim španskim hronikama.

Jedna od hipoteza navodi da je do otkrića ove boje moglo doći sasvim slučajno kada su prilikom ritualnih ceremonija Maje palile tamjan u keramičkim posudama, a da je nusproizvod bio talog specifične boje.

Koristeći niz analiza, naučnici su identifikovali sadržaj različitih uzoraka spomenute boje. Generalno se smatra da je prvo korišćena tokom klasičnog perioda koji je trajao od 250. do 900. godine ne i koji se smatra vrhuncem civilizacije. 

Ipak nedavna istraživanja u Kalakmulu podržavaju hipoteze da je boja počela da se koristi još tokom kasnog pretklasičnog perioda - od 300. godine pne do 250/300. godine nove ere. Ali izgleda da je ovo bio samo početak jer murali na drugim pretklasičnim lokacijama nisu uključivale Majansko plavu u svoje palete.

Jedna od najnovijih studija je takođe uspela da potvrdi korišćenje ove boje u ritualima žrtvovanja koji su praktikovani u Čičen Ici.