Drevna mezoamerička ritualna igra: ULI nije smeo da se dotakne šakom, a na kraju je neko bio žrtvovan (VIDEO)

Drevna igra loptom koju su Asteci nazivali ulamaliztli je tokom vekova predstavljala vid zabave ali i deo ritualne prakse koju su u svrhu politike vešto iskorišćavali i sami kraljevi.

Stručnjaci navode da ulama nije bio samo oblik zabave za drevne mezoameričke kulture, a naročito za Asteke, već da je ova igra, u posebnim situacijama, imala za cilj da širi i političke i verske uticaje.

Istraživanja su potvrdila da su, kada bi Asteci krenuli sa izgradnjom nekog novog naselja, postojale dve stvari koje su morale da se urade tj. izgrade, pre bilo čega drugog. Prva je bila izgradnja svetilišta posvećena bogu Hitzilopohtli, dok je druga - građena odmah pored prve - bila teren za igru - tlačtli.

Tren je obično bio pravougaonog oblika, dok se uz njegove duže strane podizali okomiti kameni zidovi visine od 2,5 do 3,5 m, ponekad postavljeni koso u odnosu na igrače. Dužina terena je varirala između 30 i 60m, a na sredini je bila iscrtana linija i šest oznaka raspoređenih duž unutrašnje stane zidova. Na središnjem delu oba zida su se nalazila dva kamena vertikalno postavljena prstena, kroz koji su igrači morali da ubace loptu ili uli - što je bilo veoma teško.

Iako pravila nisu potpuno poznata, zna se da igrači nisu smeli da koriste šake, stoga su vešto koristili ostale delove tela - laktove, kolena, kukove i glavu. To pravilo je nametalo brz i žestok tempo igre, pa su igrači, kako tvrde istraživači, neretko igru završavali u modricama i krvavi.

Da bi izbegli ozbiljnije povrede nosili su štitnike od jelenje kože na bradi, butinama, rukama i obrazima. Zabeleženo je da je ova živa igra priznavala i faulove, slično kao u današnjem fudbalu. Kažnjavani su oni igrači koji nisu mogli da pebace loptu preko centralne linije ili ako su je dodirnuli šakom.

Političke igre

Neki izvori navode da se ulama igrala i između gradova-država, što joj je davalo ozbiljnu političku konotaciju. Pobeda ili poraz su sa sobom nosili posledice po čitavo pleme, a ponekad su se igre koristile i za rešavanja razmirica između dve zavađene strane. Zabeleženo je da su par puta čak pokušavani i atentati na istaknute učesnike. 

Pored publike koja je aktivno navijala sa visokih zidova, tokom ovih igara je bilo popularno i klađenje, čak i među kraljevima. A neki istoričari tvrde da je klađenje među Astecima bilo toliko rasprostranjeno i strastveno da se moglo kladiti u skoro sve - od kitnjastog perja na glavi do sopstvene dece.

Simbol žrtve

Astečka igra loptom je imala i ritualni značaj, a naučnici danas pretpostavljaju kako je ona na terenu simbolično odražavala njihovo verovanje o borbi između dana i noći, koja je bila povezana i sa ljudskim žrtvama - čiji cilj je bio održavanje kretanja sunca na nebu.

Neke od pretpostavki kažu kako je lopta u stvari predstavljala glavu žrtve. Jedan od glavnih dokaza za ovo je teren u Tenočtitlanu koji se nalazio u podnožju stepenica hrama, koje su bile umrljane krvlju hiljada ljudskih žrtava koje su bacane sa njegovog vrha - možda na teren. 

Takođe, istoričari se i dalje spore oko činjenice ko je bio žrtvovan na kraju igre. Gubitnički tim - iz očiglednih razloga, ili pobednički, s obzirom da je među Astecima ritual žrtvovanja bio najveća moguća ukazana čast.

Asteci su cenili ulamaliztli kao ključni deo svoje kulture, a čak i danas postoji popularna i moderna verzija ove igre koju rado igraju i deca i žene širom Meksika.