Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Naučnici uspeli da izoluju genom "superbakterije" iz mumije italijanskog plemića

Mumija koju su naučnici otkrili još pre čestrdeset godina u crkvi u Napulju, sada, uz pomoć savremene tehnologije otkriva tajne zaraznih bolesti iz perioda renesanse.

 Mumija iz Napulja Izvor: Profimedia

Niko od naučnika nije očekivao da će pronaći i uspešno izolovati genom bakterije ešerihije koli dok su vršili istraživanja mumificiranih ostataka napuljskog plemića koji je preminuo 1586. godine, rekao je genetičar i glavni autor studije Džordž Long.

Naučnik je dodao kako smatra da će ovo otkriće pomoći budućim istraživanjima ove bakterije, koja je vremenom postala otporna na antibiotike i u modernom dobu izaziva "tihu" epidemiju.

Možda će vas interesovati i:

Na pravom tragu

Tokom proučavanja crkve Svetog Domenika Mađorea u Napulju 1983. godine, naučnici su otkrili mumificirane ostatke italijanskih plemića iz perioda renesanse. Skoro četrdeset godina kasnije, tim naučnika sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi rešio je da uz pomoć savremenih analiza detaljnije ispita jednu od mumija - Đovanija d'Avalosa, za koju su znali da je patio je od hronične upale žučne kese izazvane kamenom u žuči.

Stanovnik naših creva

Ova vrsta bakterije normalno živi u crevima ljudi i nekih životinja, ali nekada može delovati kao patogen koji dovodi do upala u telu domaćina tokom stresnih perioda, ili usled osnovne bolesti i imunodeficijencija.
Poslednjih godina se često piše o ovoj "superbakteriji" koja je poznata po tome da je otporna na većinu antibiotika, a naučnici sprovode brojne studije koje bi im pomogle da što efikasnije izleče pacijenate kod kojih se uporno vraća.

Poznato je da bakterija Escherichia colimože da dovede do infekcija organa koji doprinose proizvodnji i transportu žuči i da može da izazove stvaranje kalcijumove soli - što je prema tvrdnjama naučnika prvi korak ka formiranju kamena. Naučnici su rešili da detaljnije ispitaju ostatke ovog plemića u cilju rekonstrukcije genoma bakterije.

Prema njihovim tvrdnjama uspeli su da izoluju nekontaminiran fragmente ciljane bakterije i rekonstruišu njen prvi drevni genom. Međutim, istraživački tim je objasnio da potpuna evoluciona istorija za sada ostaje misterija, kao i deo koji bi mogao da ukaže na to kada je stekla otpornost na antibiotike.

Čuvena bazilika

Bazilika Svetog Domenika Mađorea je jedna od najvažnijih i najvećih crkvi u celom Napulju. Istorijski izvori navode da su u ovoj opatiji studirali neki od najvećih italijanskih umova, kao što su humanista Đovani Pontano i filozofi Đordano Bruno i Tomazo Kampanela.

Jedan od najimpresivnijih delova crkve je sakristija - sporedna prostorija, u kojoj je nađeno 38 drevnih kovčega sa telima aragonskih prinčeva i napuljskih plemića, koji su umrli tokom XV i XVI veka.

Njihovi kovčezi su bili presvučeni svilom, brokatom i drugim skupocenim materijalima. A mumije pronađene u njima su jedinstvene ne samo zbog dobre očuvanosti tela, več i zbog slave pokojnika čiji životi su dobro dokumentovani. Ovo je naučnicima pružilo izvanrednu mogućnost za poređenje paleopatoloških i istorijskih podataka.

Studija je objavljena u časopisu Communications Biology.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka